Nikolo Makijaveli - Vladar

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

„Sve države i sve vladavine koje su imale i koje imaju vlast nad ljudima,bile su i jesu ili republike ili monarhije”.(Makijaveli,1998:9) Monarhije mogu biti nasledne i nove. Nasledne su kada dugo jedna vladarska kuća u njima vlada, a nove mogu biti sasvim nove, takođe mogu biti i neki delovi koji se pridodaju naslednoj državi vladaoca koji ih zadobija. Njima vlada jedan vladalac, a osvajaju se sopstvenim ili tuđim oružjem. Nasledne države koje dugo žive pod jednom dinastijom je lakše očuvati od zadobijene države, jer sistem uprave svojih predhodnika vladar ne menja, vec se samo prilagođava prilikama. Takvom vladaru podanici će biti privrženi, i on će se održati u svojoj državi. Ako i izgubi svoju državu pod naletom neke jake sile, moći će da je povrati čim se osvajač nađe i u najmanjoj teškoći.

Kada je u pitanju nova vladavina, tu predstoje veće teškoće, jer narod menja vladara u nadi da će naći boljeg. Gotovo uvek uvide da greše i shvate da im je gore sada nego ranije. Tako vladar zadobije mnogo novih neprijatelja, i to baš iz redova onih koji su ga izabrali, jer nije u stanju da ispuni njihova očekivanja. Narodu je miliji nasledni vladar, jar on nema razloga nikoga da vređa, i ako nema nikakvih poroka, podanici će ga sigurno voleti. U slučaju kada vladar izgubi svoju državu i opet je povrati njegova vlast u njoj će biti mnogo jača.
Države koje se pripajaju mačem prvobitnoj državi osvajačevoj, ili pripadaju istoj zemlji i jeziku, ili ne pripadaju. Veoma ih je lako zadržati ako pripadaju i dovoljno je iskoreniti lozu starog vladara, da bi vlast u njima bila sigurna. Posle osvajanja države koje se pripajaju državi starijoj od one koja ih osvaja, susedne su i služe se istim jezikom, ili ne. Kada jesu u njima se može lako održati vlast. Ako se u tim državama održe nekadašnji uslovi života, ljudi će živeti zajedno u miru. Osvojena država će se sa starom naslednom državom brzo stopiti u jednu celinu, ako onaj ko ih osvoji ne pokušava da promeni njihove zakone ni da im poveća namete i ako uspe da zatre ložu prethodnog vladaoca. Teškoće mogu nastati kada se osvajaju države u jednoj pokrajini sa različitim običajima, uređenjem, jezikom. Vladar da bi se u takvim državama održao na vlasti trebao bi u njima i da se nastani. Jer, kad živi u toj zemlji, vidi kad u njoj izbijaju nemiri i može brzo da ih uguši. Kada ne živi u njoj, sazna za nemire tek kad oni zadobiju ogromne razmere i kada ne može više ništa da učini.

Primer vladara koji je radio sve suprotno od onoga što mora raditi vladar da bi održao pod svojom vlašću državu koja je različita od njegove je kralj Luj. Osvojivši Lombardiju, povratio je ugled Francuskoj. Genova se predala, Firentinci su mu postali prijatelji, mnoge vojvode i markizi su mu pohitali u susret i nudili prijateljstva. Luj je postao kralj dve trećine Italije, i lako se mogao održati na vlasti da je štitio i branio, sve one svoje mnogobrojne prijatelje, a koji su slabi. Ali, kralj je učinio suprotno pomogavši papi Aleksandru da osvoji Romanju. Nije znao da će time sebe oslabiti, a ojačati Crkvu jer njenoj duhovnoj moći pridodaje još i svetovnu vlast. Kada je počinio već tu prvu grešku morao je nastaviti dalje, pa je Napuljsko kraljevstvo podelio sa španjolskim kraljem. Luj je napravio niz grešaka:uništio slabije velikaše, doveo u Italiju moćnog stanca, nije se nastanio u njoj, nije osnovao naseobine.
Osnivanje naseobina je dobro sredstvo za održavanje vladara. Vladar prilikom osnivanja tih naseobina ima male troškove, ali osnivajući ih dolazi u sukob sa onima kojima oduzima polja (a oni čine manjinu u državi) da bi ih dao novim stanovnicima. Mada, oni mu ne mogu nauditi jer su osiromašeni, raspršeni. Odavde se može primetiti da se ljudi moraju ili maziti ili zatirati, kao i to da se masilje mora činiti tako da se osvete ne mora bojati. Ako vladar umesto naseobine drži oružanu snagu, on će sve prihode osvojene države, trošiti na nju , i tako nanosi štetu celoj državi, jer dobitak postaje gubitak. Rimljani su primer za to, oni su strogo vodili računa o osvojenim zemljama:osnivali su naseobine i uzimali u sluzbu slabije velikaše, ne podižući time njihovu moć, nego obarajući ugled moćnim strancima.

NAČIN UPRAVLJANJA I ODRŽAVANJA VLASTI

Svim državama koje će se po nečemu pamtiti, upravlja se na dva različita načina:I način na čelu im se nalazi jedan vladalac, svi ostali su mu podčinjeni, i u svojstvu ministara pomazu da vlada kraljevinom. II način na čelu im se nalazi jedan vladalac i velikaši kpji zauzimaju polozaj ministara, po tradiciji svoga visokog roda , a ne voljom vladaoca. Ti velikaši i sami vladaju u nekim pokrajinama, i imaju podanike koji ih priznaju za svoje gospodare. U državama gde vlada vladalac i njemu podređeni ministri, vladaočev uticaj je znatno veći, jer je on jedini priznati gospodar.

U državama koje su navikle da žive po svojim zakonima, može se održati vlast na tri načina. Prvi je da ih uništi, drugi da se osvajač u njima nastani i trći da ne dira u njihove zakone, pod uslovom da plaćaju danak i da obrazuju vladu koja će održaveti prijateljske odnose između njega i pokorenog naroda. Vladalac će jedanarod lakše zadržati pod svojom vlašću, ako njime upravlja uz pomoć njegovih stanovnika. Najsigurniji način da se zadrže gradovi koji su osvojeni, jeste da se razore. Ako vladalac ne uništi neki grad kojim je zavladao, on će uništiti njega, jer se u takvom gradu uvek dižu pobune u ime slobode i starih običaja. I zato je nabolji način uništiti ih ili se u njima nastaniti. Kad su gradovi i pokrajine navikli da žive pod vlašću jednog vladara, a njegova se loza zatrla, ne mogu se sloziti da jednog između sebe učine vladarom, a ne znaju da žive u slobodi, zato su mnogo sporiji kad se treba prihvatiti oružja, i tuđ vladar ih mnogo lakše može pokoriti i učvrstiti svoju vlast nad njima.

Nove vladavine sa novim vladaocima održavaju se teže ili lakše, prema tome da li ih je zadobio vešt ili nevešt vladalac. Vladaoci koji se putevima vrline, popnu na čelo države lakše se održavaju na vlasti.