Plan i program treninga za unapređenje motoričkih sposobnosti odbojkaša - diplomski

Svaka telesna aktivnost vodi anatomskim, bioehemijskim, fiziološkim i psihološkim promenama. Učinak telesne aktivnosti rezultat je njenog trajanja, udaljenosti i ponavljanja (obim); opterećenja (sila) i brzine (intenzitet); i učestalosti (gustoća). Planiranje dinamike treninga uzima u obzir sve ove aspekte prema kojima se treba odnositi kao prema varijablama treninga. Sve te varijable treba modelirati u skladu sa funkcionalnim i psihološkim aspektima takmičenja. Ceo trenažni proces je proces adaptacije na opterećenja. U svakoj novoj etapi usavršavanja sportistu treba izlagati opterećenjima koja su blizu granicama njihovih funkcionalnih sposobnosti. Opterećenja ne mogu nekontrolisano rasti. Ljudske mogućnosti su ograničene mogućnostima adaptacije, što znači da, u određenom momentu, povećana opterećenja imaju negativan efekat. Ta granica između najvećih efekata i njihovog naglog pada, naziva se kritičnom veličinom trenažnog opterećenja. Ova veličina zavisi od individualnih adaptivnih reakcija i menja se tokom trenažnog procesa. Brzina pomeranja ove granice, odnosno sposobnost sportiste da se brzo prilagodi na veća opterećenja, predstavlja značajan pokazatelj njegovog talenta. Na osnovu prethodnih činjenica, moze se zakjučiti da maksimalno opterećenje predstavlja opterećenje koje dostiže granicu moguće funkcionalne aktivnosti organizma, ali koje ne prelazi granicu njegovih adaptacionih mogucnosti. Ceo proces sportske pripreme tokom karijere sportiste gradi se po ciklusima. Zbog toga, trener mora poznavati strukturu trenažnog procesa, ne samo po njenim strukturnim jedinicama (pojedinačni trening, mikrociklus, mezociklus, makrociklus) ,vec mora poznavati i zakonitosti njihovog međusobnog odnosa i povezivanja u celinu. Rad po ciklusima omogućava i da se realizuju ostali principi sportskog treninga. Trener ima permanentan zadatak da u trenažnom procesu usklađuje sve vrste pripreme sportiste i da ih, kada se dovedu na odgovarajući nivo, u najpovoljnijem trenutku tako integriše da sportista uđe u sportsku formu. U celini gledano, mogu se izdvojiti sledeće vrste prpreme sportiste: