Prava intelektualne svojine

Uvodna razmatranja………….……………………………………….. 1
Pronalazačko pravo………………….………………………………. 2
Tehničko unapređenje ……………………….………………………. 4
Uslovi za zaštitu pronalaska……………………….……………... 4
Inventivni nivo pronalaska………………………………….……. 5
Primenljivost pronalska………………………………….. ………..5
Prava pronalazača…………………………………………... ……….5
Nosilac patenta i sadržine prava………………………................ 5
Prinudna licenca………………………………………….. ………..6
Trajanje, prestanak i promet prava……………………… ................6
Pravo razlikovanja ……………………………………… ………….6
Žig…………………………………………………………………….7
Geografska oznaka porekla proizvoda……………………………...8
Građansko-pravna zaštita u slučaju povrede prava intelektualne svojine………………………………………………………...............9
Know – how…………………………………………………...............11



1. Uvodna razmatranja i pojam - Izraz “industrijska” svojina se u poslednje vreme, pogotovo sa donošenjem grupe zakona koji se odnose na ovu oblast : Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o modelima i uzorcima i Zakon o geografskim oznakama porekla, zamenjuje se izrazom “intelektualna” svojina. Industrijska svojina predstavlja skup intelektualnih vrednosti proizvoda ljudskog duha, kao što su: pronalasci, modeli i uzorci, robni i uslužni žigovi, oznaka porekla proizvoda i suzbijanje nelojalne utakmice na tržištu. Tu spadaju i određena znanja koja su zaštićena (know-how).
Što se tiče pravne prirode prava intelektulalne svojine, postoji više pravnih teorija. Jedna od njih je monopolna teorija koja istim pravima priznaje monopolski karakter zbog njihovog pozitivnog delovanja na industrijski razvoj, a druga je teorija intelektualne svojine koja priznaje pronalazaču, autoru da ima intelektualnu svojinu na rezultatima svojeg rada. Treća teorija, smatra da se radi o ličnim pravima ( pronalasci, žigovi... ), a četvrta teorija je teorija klijentele koja polazi od ekonomske funkcije sticanja klijentele. Postoji i peta teorija, koja je najviše zastupljenana u nemačkom pravu i prihvaćena je u svetu, a to je teorija nematerijalnih prava.

1) Izvori prava.- Pored Zakona o patentima, Zakona o žigovima, Zakona o modelima i uzorcima i Zakona o geografskim oznakama porekla, na nacionalnom planu se kao dopunski izvori za ovu oblast mogu smatrati Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o trgovini.
Na međunarodnom planu najvažniji izvor prava industrijske svojine je Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine.
Po Pariskoj konvenciji je predviđeno posebno načelo nacionalnog tretmana koje omogućava državljanima zemalja članica Pariske unije, da imaju u svim ostalim zemljama Unije ista prava i obaveze kao domaći državljani određene zemlje.Načelo asimilacije omogućava pripadnicima zemalja Unije da se izjednače sa državljanima zemalja koje ne pripadaju Uniji, pod uslovom da imaju domicil ili da imaju realno industrijsko ili trgovačko preduzeće na teritoriji jedne od zemalja Unije.Načelo minimalnih prava obuhvata više prava, počev od prava prvenstva u zaštiti prava industrijske svojine pa sve do nezavisnog patetnog prava , odnosno nezavisnog prava žiga, moralnog prava pronalazača, prava zaštite „takav kakav je“, kao i zabrane paralelnog uvoza.
Konvencija predviđa i obaveznu zaštitu uzorka i modela gde nije, kao patenta i žiga predviđena obavezna licenca i obaveza zaštite trgovačkog imena firme u svim zemljama članicama Unije.
Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji žigova, naša država ratifikovala, omogućava sistem međunarodne registracije žigova gde se sa podnošenjem prijave nadležnom nacionalnom organu, u naš zavod za intelektualnu svojinu, odnosno Međunarodnom birou u Švajcarskoj, dobija univerzalna pravna zaštita u svim zemljama koje su pristupile ovom sporazumu.
Međunarodna registracija žigova traje 20 godina i taj se rok može neograničeno puta produžavati.


2.Pronalazačko pravo

2.1. Patenti i mali patenti

1) Pojam i predmet zaštite.- Pronalazak se štiti patentom ili „malim patentom“. Patent je pravo, kojim se štiti pronalazak i koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema koji ima inventivni nivo i koji je primenljivo, a „mali patent“ je novi institut u srpskom pravu industrijske ( intelektualne ) svojine kojim se štiti pronalazak koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema i koje je primenljivo, ali koji ima niži inventivni nivo.