Razvoj penzijskih fondova

Penzioni fondovi su zabeležili značajan rast svoje aktive u posleratnom periodu, a pogotovo u zemljama u kojima egzistiraju privatni penzijski programi, ova ekspanzija je rezultat rastućeg pokrića radne snage penzijskim osiguranjem i rastuće vrednosti doprinosa penzijskim fondovima.To se odnosi naročito na privatno penzijsko osiguranje koje je postalo značajn segment pregovaranja izmedju predstavnika zaposlenih i poslodavaca, zajedno sa nivoom plata i uslovima rada.
Za razliku od drugih tipova finansijskih posrednika ( pre svega banaka, štedno-kreditnih asocijacija, pa i investicionih fondova ), privatni penzijski fondovi imaju ograničenu potrebu za likvidnošću.Naime, novčani tokovi ovih institucija mogu se predvideti sa značajnom preciznošću.Penzijski fond je u mogućnosti da relativno precizno predvidi buduće prilive po osnovu doprinosa (kao fiksni procenat plate svakog zaposlenog kojim kontinuirano doprinosi fondu ), a takodje u mogućnosti je da predvidi i buduće odlive po osnovu penzijskih primanja koja su predvidjena ugovorom.Ovo omogućava penzijskim fondovima da investiraju na dugoročnoj osnovi, što oni i čine koncentrišući svoje investicije uglavnom na tržištu kapitala.U zemljama u kojima je privatno penzijsko osiguranje ostvarilo značajan stepen razvoja, privatni penzijski fondovi se smatraju jednim od najznačajnijih investitora na tržištu kapitala.

Za razliku od javnih penzijskih fondova , privatni penzijski fondovi u većoj meri koncentrišu svoje investicije na tržištu akcija.U pojedinim zemljama oni se smatraju i najznačajnijim institucionalnim investitorom na ovom tržištu.Dalji rast kapitala privatnih penzijskih fondova zajedno sa njihovom rastućom orijentacijom da investiraju u akcije korporacija vodili su ove institucije ka liderskoj poziciji na tržištu akcija.