Pedagoska komunikacija - pojam, svojstva i struktura

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Reč pedagogija grčkog je porekla iz vremena antičkih država i sastavljena je od dve reči pais -paidos dete - (dečak), i ago - agein voditi (dete - dečaka).
U početku se to bukvalno shvatalo kao vođenje deteta, obično na trgove i to se uglavnom odnosilo na dečake, a devojčice bi ostajale kod kuće. Taj rob koji je vodio dete zvao se pedagog paidagogos - onaj koji vodi dete, kasnije u Rimu ovaj smisao vođenja deteta se menjao, transformisao i to je najčešće neki učeni rob Grk koji podučava decu bogatih rimljana.
Taj pojam vođenja deteta se vremenom menjao da bi konačno dobio smisao čoveka koji vaspitava i obrazuje decu. Kasnije se javlja neophodnost objedinjivanja i uopštavanja saznanja i iskustva o vaspitanju.
Terminom pedagogije se označava celokupnost, sveukupnost naučnih razmatranja o vaspitanju kao posebnoj društvenoj delatnosti, označava se nauka u totalitetu, jer ona u celini obuhvata i svoj predmet proučavanja – vaspitanja.
Pedagogija je studija metoda i metodologija obrazovanja, počev od ciljeva obrazovanja, pa do načina na koje će se ti ciljevi ispuniti. Oblast pedagogije je usko vezana za oblast psihologije koja se bavi izučavanjem psiholoških aspekata obrazovnih i vaspitnih procesa, odnosno oblast školske psihologije, kao i za teorije o načinima na koje se odvijaju procesi učenja i sticanja znanja.
Pedagogija je nauka o vaspitanju.
Pedagogija kao nauka uglavnom se bavi istraživanjem, analizama zakonitosti vaspitanja (odgoja). Predmet pedagogije a time i sama pedagogija, različito se određuju. Na prvi pogled može izgledati da u definisanju predmeta pedagoške nauke nema većih razlika među teoretčarima ali razlike ipak postoje. Bez obzira na različite teorijske pristupe i objašnjenja teoretičara može se reći da je predmet izučavanja pedagogije vaspitanje kao i zakonitosti koje vladaju u tom procesu.
Zadaci pedagogije jesu:
- da proučava vaspitno obrazovni proces, da ga razvija i unapređuje,
- da proučava i istražuje vaspitne pojave,
- da rezultatima svoga rada i istraživanja potpomaže dalje razvijanje, unapređenje i usavršavanje vaspitno obrazovnog rada u praksi,
- pedagogija naučno i kritički vrednuje postignute rezultate, normira ih i upravlja prema višim i savršenijim oblicima i
- da razvija i unapređuje pedagošku metodologiju istraživanja.
Međutim, predmet ovog rada u nastavku neće biti pedagogija kao nauka, već jedan njen segment odnosno pedagoška komunikacija i pojam, struktura i svojstva pedagoške komunikacije. U sklopu rada biće obrađene sledeće teze: ...


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Pedagoška komunikacija (pojam, svojstva i struktura) 4
2.1 Pojam i vrste komunikacije 4
2.2 Pojam pedagoške komunikacije 6
2.3 Tipovi komunikacionih struktura 7
2.4 Svojstva pedagoške komunikacije 8
2.5 Struktura pedagoške komunikacije 10
2.6 Nastava kao proces poučavanja, učenja i komunikacije 12
2.7 Komunikacija između učenika i nastavnika 14
2.8 Komunikacija učitelja sa roditeljima učenika 16
3 ZAKLJUČAK 17
4 LITERATURA 18