Plima i oseka

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz geografije.


Plima i oseka predstavljaju pojavu podizanja i spuštanja nivoa Zemljinih okeana usled delovanja privlačnih sila Meseca i Sunca.

Fenomen podizanja i spuštanja morske vode u toku dana, a bez ikakvog uočljivog uzroka i razloga bio je dobro poznat već starim narodima. Mnoga slavna imena antičke nauke pokušala su da ga objasne, ali nakon nekoliko vekova truda rezultat je bio slab: svega dve skromne konstatacije i to da je pojava opšta i da se ponavlja u određenim vremenskim intervalima. Aristotel je smatrao da morske mene nastaju na strmim obalama gde stene koje se spuštaju u more sprečavaju napredovanje talasa. Prvi koji je uočio čudno podudaraje plime sa kretanjem Meseca, čini se da je bio Piteja iz Marselja oko 320. godine pre nove ere. Morske mene dovodi u vezu sa Mesecom zatim Eratosten, a nakon njega i Posidonije koji govori još i o uticaju Sunca na mora. Međutim niko od ovih mudrih ljudi nije mogao da objasni kako to i čime Mesec, odnosno Mesec i Sunce privlače vodu. Na to pitanje prvi su dali odgovor, istina sasvim pogrešan, stoici. Oni su smatrali da Mesec i Sunce zagrevaju mora i da je to uzrok podizanja vode. U to vreme za gravitaciju se još nije znalo i o magiji kojom pomenuta tela deluju na mora moglo se samo nagađati.

Zatim su se ređale razne teorije o ovom problemu. Sve su polazile od uticaja Sunca i Meseca, ali zadovoljavajućeg odgovora na ključno pitanje kako i čime nije bilo. Jedno vreme, nakon devetog veka, bila je u opticaju ideja o astrološkom dejstvu nebeskih tela na mora. Smatralo se da je svetlost ta koje prenosi ovo dejstvo. U XVI veku se astrološko dejstvo zamenjuje “nekom skrivenom silom” kojom Mesec, kao magnet gvožđe, privlači vodu. Svojevrstan pečat nastojanjima da se reši misterija morskih mena dao je Galileo Galilej koji je uticaj Meseca i Sunca sasvim odbacio, a uzrok pomenutoj pojavi pripisao rotaciji Zemljine kugle.

Čitav problem je počeo da se rasvatljava tek nakon Njutnove teorije opšte gravitacije kada je formulisana statička teorija morskih mena. Na neka nerešena pitanja ove teorije odgovor je dala dinamička teorija koju u nauku uvodi P. S. Laplas 1774. a koja se na sreću bavi nekim drugim aspektima morskih mena i izlazi iz okvira naše teme. Ona je toliko zamršena da je ovde na bismo mogli objasniti. Zapravo pitanje mena mora ni do danas nije rešeno u svim detaljima.

Objašnjenje mena i razlog nastajanja plime i oseke

Po definicijama koje se sreću u raznim enciklopedijama i leksikonima morske mene nastaju pod dejstvom gravitacije Meseca i Sunca. Mesec i Sunce su plimotvorna tela, ona privlače vodu i tako nastaju mene mora, tj. plima i oseka.

Voda u morima se izdiže i spušta dva puta dnevno zato što je privlači Sunčeva i Mesečeva gravitacija. Iako je Sunčeva masa daleko veća od Mesečeve, Mesec je toliko blizu Zemlji da je njegova privlačna sila 2,5 puta veća prema vodenoj masi na Zemlji od Sunčeve. Zato se vodene površine okrenute Mesecu izdižu. To je pojava plime. Na suprotnoj strani Zemlje Mesečeva gravitacija privlači jače čvrsto Zemljino telo, tako da vodene mase zaostaju za njim, pa se i tamo u isto vreme javlja plima, samo nešto manja. Na mestima između ove dve plime voda se spušta i javlja se oseka. Iako se Zemlja obrće, plima ostaje uvek na mestima okrenutim Mesecu i na suprotnim mestima na Zemlji. Zato se na svakom mestu na Zemlji gde je more pojavljuju se dve plime i dve oseke na dan.

Sadržaj

UVOD 3
1.1 Objašnjenje mena i razlog nastajanja plime i oseke 4
1.2 Uzrok nastajanja plime i oseke 6
1.3 Energetsko iskorišćavanje plime i oseke 10
1.4 Potreba za alternativnim izvorima energije 10
1.5 Energija talasa 11
1.6 Energija plime i oseke 11
1.7 Mesta na kojima se može proizvoditi energija iz talasa 13
1.8 Cena energije talasa 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17