Struktura menadžmenta u klubu američkog fudbala Philadelphia Eagles

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Појам менаџмент предстваља појам цикличног кретања кроз 5 функција које менаџери реализију припремајући,изводећи и контролишући кретање организације ка остваривању њених циљева.

Другим речима речено спортски менаџмент је изучавање сређених и проверених знања о томе како једна спортска организација постиже своје циљеве прибављајући, распоређујући и користећи ограничене људске,материјалне,новчане и информационе изворе свога успеха.

У ужем смислу речено спортски менаџмент је академска дисциплина која обухвата подручја знања о менаџменту која су добила свој облик у пракси управљања спортским организацијама

Када се ради о областима које се изучавају када је образовање спортских менаџера у питању утврђене су следеће области:

Изучавање социокултурних димензија спорта,менаџмент и лидерство у спорту,етика у спортском менаџменту ,маркетинг у спорту,комуникације у спорту,буџет и финансије у спорту,правни аспекти у спорту, економика спорта,менаџмент спортских објеката,управни органи и структуре у спорту,практично искуство у спортском менаџменту.

Сва ова поља изучавања, када се говори о спортском менаџменту имају за циљ да будуће менаџере у спорту припреме за искушења које овај посао носи са собом и да им што боље покаже како једна спортска организација или спортски клуб функционишу.

Када је овај семинарски рад у питању аутор се одлучио да на примеру клуба америчког фудбала Philadelphia Eagles покаже колики тим људи стоји иза једног великог спортског клуба и колектива и како тај колектив односно сам тим који чине играчи и стручни штаб функиционишу и сарађују са руководством клуба односно менаџерима и другим функицонерима у клубу.

ФУНКЦИЈА МЕНАЏМЕНТА У СПОРТУ И ФУНКЦИЈА ОРГАНИЗОВАЊА У СПОРТУ

Без обзира на разноврсност спортских клубова и начина на који чланство у њима учествује код свих клубова и спортских организација се јавља потреба да буду добро организовани ради вођења њихових активности.

Најефектинији и најделотворнији начин да се ово постигне јесте да се чланство неког спортског клуба укључи у процес планирања.

Први сусррет са спортском организацијом и спортским клубом захтева њено разумевање као система,односно упознавање њених виталних елемената,делова и њене структуре као и начина на који она делује,њених ресурса и „уских грла“ као и предности и слабости које се јављају у процесу управљања.

Сналажење у тој анализи омогућава менаџерима функцију организовања односно пројектовање новог или реорганизацију већ постојећег спортског система.

Само организовање представља процес рада у спортској организацији на појединачне задатке и групе међузависних задатака којима менаџери одређују одговорности у оквиру појединих задатака и група као и њихове међусобне односе.

Подела рада доводи до повећања нивоа продуктивности ако се изведе по принципу специјализације извршилаца радних задатака.

Крајња јединица код поделе рада је посао који се додељује појединицу.

Након поделе рада на послове менаџмент спортске организације приступа груписању свих утврђених послова према плану који омогућује систем њихове координације.

Овакво груписање послова назива се департментализација.

Када се говори о груписању послова ту може доћи до груписања послова по различитим принципима.

Нпр. Могуће је груписање послова по принципу функционалног организовања где се сви слични послови сврставају према њиховој функцији,сви тренери у оперативно-услужно одељење,или сви послови око маркетингау службу маркетинга итд итд.
Груписање по принципу услуге у чијем произвођењу одређена група учествује,по принципу врсте клијената или локацији пружања услуге.

Када се говори о процесу организовања за сам процес је веома значајно да се утврђени послови и њихове групације увежу у ланац командовања ресурсима који су неопходни за извршавање постављених задатака.

Збого овога је неопходно да се обезбеди распоред ауторитета у складу са утврђеним одоговорностима

Ауторитет укључује право предузимања акција у делокругу посла и право наређивања потчињенима да изврше поверене им обавазе.Лице које је на врху менаџерске пирамиде на почетку неког пројекта располаже целокупним ауторитетом организације али га након формирања одељења и радних група преноси на менаџере нижих нивоа,односно на менаџере који су задужени за руковђење управо тим ново формираним одељењима.

Овај процес преношења одговорности са једног нивоа менаџмента на други зове се делегирање ауторитета. При делегирању ауторитета морај да се испоштују два принципа.

-Први принцип је да сваки појединац има само једног шефа

-Други прицип је ланац командовања који предствља непрекидну хијерархију ауторитета која повезује надређене и потчињене од врха до дна организације.

Када је реч о процесу делегирања ауторитета он обухвата три елемента: задатаке и дужности који треба да се изврше,одговорности које прате те дужности и ауторитет командовања ресурсима који су потребни за извршавање задатака.

Особа односно појединац који је делегиран као ауторитет мора да буде сразмеран додељеној одговорности.

Када се говори о контроли на активностима и ресурсима она може бити централиозована или децентрализована.

Један менаџер може да контролише већи или мањи број извршилаца што се назива распоном менаџмента или контроле.

Када је ауторитет у рукама неколико менаџера ту се говори о централизованој структури менаџмента. Оваква структура оптерећује врховни менаџмент и смањује иницативу потчињених и самим тим повећава трошкове организације јер доводи до ангажовања већег броја менаџера и реакиције на промене у окружењу чине успореним.