Pantljicare

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Pljosnati crvi su najprimitivnije visecelijske zivotinje koje imaju bilateralnu simetriju.
Za razliku od sundera i dupljara, koji uglavnom vode sesilan nacin zivota, ove zivotinje se aktivno krecu sto dovodi do razvoja bilateralne simetrije, snaznijeg razvica misica, nervnog sistema i cula. Nervni sistem i cula se posebno koncentrisu na prednjem delu tela, kojim se ove zivotinje krecu napred, sto dovodi do pojave cefalizacije - obrazovanje glavenog regiona. Cefalizacija se ogleda u koncentraciji culnih organa i nerava u prednjem delu tela. Nemaju telesnu duplju vec je prostor izmedu epidermisa i creva ispunjen vezivnim tkivom parenhimom (mezenhimom). Telesna duplja je prostor izmedu telesnog zida i unutrasnjih organa ili creva.
Telo im je spljosteno u ledno-trbusnom (dorzo-ventralnom) pravcu. Pored slobodnozivecih, ovaj tip obuhvata i parazitske vrste.
Crevni sistem se sastoji od prednjeg i srednjeg creva koje se slepo zavrsava u parenhimu. Usni otvor je, dakle, jedini otvor crevnog trakta. Posto nemaju krvni sistem, onda i kod njih, kao i kod dupljara, crevo ima i ulogu u transportu svarene hrane po celom telu.
Ekskretorni sistem se sastoji od protonefridija. To su tanke cevcice koje se na jednom kraju slepo zavrsavaju u parenhimu, a na drugom kraju su otvorene i u kontaktu su sa spoljasnjom sredinom. Na slepo zavrsenom kraju protonefridije nalazi se trepljasta celija cije treplje pokrecu tecnost u kanalicu.
Nervni sistem im je vrpcastog tipa. Sastoji se od mozdane ganglije sa koje polaze nervne vrpce, od kojih su bocne najrazvijenije i sve su medusobno povezane poprecnim vezama (komisurama). Posebnih organa za disanje nemaju vec se raspiracija obavlja celom povrsinom tela.

Klasifikacija

Ovaj tip obuhvata tri klase :
1.Trepljasti crvi (Turbelaria), slobodnoziveci oblici ciji je predstavnik planarija (Planaria);
2.Metilji (Trematodes)
3.Pantljicare (Cestodes)

Pantljičare

Pantljicare (Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi iskljucivi endoparazitski nacin zivota. Odrasle jedinke zive u crevu coveka i izazivaju teska oboljenja jer su veoma patogene.
Telo im je izduzeno, dorzoventralno spljosteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj clanaka (proglotisa) koji zajedno dostizu duzinu od 1 mm pa do 10 m. na telu se razlikuju:
prednji deo je u obliku sicusne glave (scolex);
iza glave je suzenje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmladi proglotisi su oni koji su najblizi vratnom delu, a iduci ka kraju lanca clanci su sve stariji;
niz proglotisa koji se oznacava kao lanac (strobila).

Adaptacije na parazitski nacin zivota

pantljicare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domacina preko cele povrsine tela; zbog toga se na povrsini tela obrazuju trnoliki izrastaji koji povecavaju apsorpcionu (upijajucu) povrsinu;
u njihovom telu su nadene materije koje neutralisu dejstvo crevnih enzima domacina, inace bi bile svarene od strane domacina;
organi za pricvrscivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;
polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muskim tako i zenskim; u prednjim, mladim clancima polni sistem jos nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne celije), a zadnji su potpuno ispunjeni