Pamćenje - psihologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Tema mog seminarskog rada je pamćenje.
Neprekidno nam dolaze nove tehnologije, zabavne igre, sportovi, često menjamo mesto boravka itd…, a sve to traži učenje. Međutim nužni uvjet za učenje je pamćenje. Pamćenje suvremenog čovjeka očito je preopterećeno,za razliku od čoveka u predcivilizacijskim kulturama, koji sreće malo ljudi čija bi lica trebao zapamtiti, koristi razmerno malo verbalnih informacija i sl..., mi srećemo puno ljudi, i od trenutka kad se probudimo, slikovne i verbalne informacije nas počinju «bombardirti».
Pamćenje spada u saznajne procese.Preko njih čovek stiče saznanja o pojavama i zbivanjima oko sebe,potpunije saznaje stvarnost oko sebe,savladava sredinu u kojoj živi,zamišlja i predviđa posledice svoje delatnosti i tako deluje prema unapred postavljenim ciljevima.
O pamćenju možemo govoriti kao o složenom procesu,kao o određenoj mentalnoj aktivnosti ili vrsti doživljaja.Ali o pamćenju možemo govoriti i kao o sposobnosti,kao o dispoziciji ili spremnosti da se obnove sadržaji koje smo ranije učili.Pamćenje ima svoju fiziološku osnovu koju čine promene u kori velikog mozga.Ono što smo naučili ostavlja neku promenu,trag u moždanoj kori.Mi ne znamo još tačno kakve je vrste ta promena,ali verovatno je to promena u strukturi nervnih ćelija u kori velikog mozga i u veyama među nervnim ćelijama.
Pamćenje i učenje uvek idu zajedno,to su dva procesa koji se nekako povezuju.Zadržavanje nekih utisaka je učenje,a trajanje nekih naučenog je pamćenje.
Istorijski posmatrano,problem pamćenja je odavno predmet interesa mnogih filozofa,od Platona pa nadalje.Kod njih srećemo tvrdnju da je pamćenje trajna dispozicija,da je trajne prirode.Utisci koji jednom uđu u svest zauvek se fiksiraju.Svaki doživljaj koji se pomeša sa unutrašnjim životom obezbeđen je i ovekovečen dok smo živi.Ovo svatanje nalazi dosta pristalica,a zastupljeno je i kod Frojda.Kada se govori o pamćenju obično se misli na zadržavanje utisaka ili podataka,odnosno na zadržavanje tragova u mozgu onoga što smo naučili.Obnavljanje jednog ranijeg doživljaja ili ono što je naučeno zove se reprodukcija(čovek je tada svestan da je to ranije učio ili doživeo).Rekognicija predstavlja prepoznavanje ranije naučenog gradiva kao poznatog,ali kad dolazi do rekognicije gradivo ne mora da bude u toj meri naučeno da bi moglo da dođe do reprodukcije...