ISDN

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Nakon nekog vremena, kada je izgledalo da će biti zaboravljen, ISDN je pronašao svoj način poslednjih godina. Narocito u Evropi i Japanu, ISDN se razvija veoma brzo zahvaljujući monopolu PTT (Post Telephone Telegraph) servisa. ISDN je više od digitalne komunikacione mreže dizajnirane za razmenu informacija širom sveta. On ujedinjuje cenu usluga i standardizaciju korisničkih interfejsa, kao i modela prebacivanja podataka.

ISDN je pominjan kao naslednik već postojećih javnih mreža kao sto su telefonske, i faks mreže. Telefonska mreža bila je prva analogna mreža. U ranim počecima telefonsko povezivanje (prebacivanje) je vršio telefonski operater, ubacivajući oba kraja kabla u odgovarjuće rupe na tabli konekcija. U tim vremenima telefoni nisu imali mehanizam za okretanje brojeva. Korisnik bi podigao slušalicu i rekao operateru koju vezu želi. Nakon izuma diska za okretanje brojeva, uzpostavljanje veze moglo je da bude automatizovano, ali brza povezivanja mogla su biti moguća tek nakon delimičnog uvodjenja digitalizacije telefonskih mreža. Najveći deo telefonskog sistema danas je digitalan. Samo je deo od korisnika do lokalne centrale analogan. Za vezu izmedju dve centrale koriste se integrisane digitalne mreže ( engl. Integrated Digital Network, skr. IDN ).

Nastavkom razvoja dolazi do potpune prevlasti digitalnih mreža. ISDN je takva mreža, koja pruza višestrane usluge – dok je u prošlosti bio zasebna mreža, i za svaku uslugu mu je trebala posebna mreža npr. Telefaks ili Teletex. ISDN je gradjen na IDN sistemu. On omogućava komunikaciju, ne samo sa starijom opremom, npr. analognim telefonom povezanim analogno na lokalnu centralu, nego i sa drugim mrežama, npr. Javna mreža za prebacivanje paketa podataka (engl. Public Switched Packet Data Network, skr. PSPDN). Tako da se ISDN moze vise smatrati evolucijom nego revolucijom.

2.Istorija ISDN-a

Medjunarodna organizacija za standarde u oblasti telekomunikacija CCITT je 1984. definisala ISDN kao mrežu koja obezbedjuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja uz podrzavanje širokog spektra govornih i negovornih službi kojima korisnici pristupaju preko standardnih višenamenskih interfejsa. Dakle, ISDN predstavlja nadgradnju odnosno viši stepen postojeće javne komutirane telefonske mreže. Bio je to sledeći korak u evoluciji lokalne mreže, koji je započeo osamdesetih godina prošlog veka, kad je u područje pristupnih mreža uvedena nova tehnologija nazvana uskopojasna digitalna mreža integrisanih usluga (engl. Narrowband Integrated Services Digital Network, skr. NISDN). Omogućavajući istovremeni prenos govora i podataka predstavljala je znatno poboljšanje u odnosu na analogne pretplatničke linije. Ako je mrežno zaključenje (engl. network termination, skr. NT) krajnjeg korisnika povezano s lokalnom centralom koja podržava N-ISDN-funkcionalnosti pomoću interfejsa osnovne brzine (engl. Basic Rate Interface, skr. BRI), tada prijenosna brzina na linku koji međusobno povezuje NT i LE iznosi 160 kbit/s. BRI podržava istovremeni prenos dva kanala B informacijske brzine (engl. data rate) 64 kbit/s, koji se koriste za prijenos korisničkih informacija, i jednog kanala D informacijske brzine 16 kbit/s, koji se koristi za prenos signalizacije (engl. signalling information) i prenos podataka malom brzinom. Interfejs primarne brzine (engl. Primary Rate Interface, skr. PRI) podržava istovremeni prijenos 30 kanala B, od kojih svaki ima informacijsku brzinu 64 kbit/s, jednog kanala D informacijske brzine 64 kbit/s i jednog dodatnog kanala informacijske brzine 64 kbit/s namijenjenog sinkronizaciji okvira, što ukupno čini 2,048 Mbit/s na interfejsu korisnik-mreža (engl. user-tonetwork interface, skr. UNI) N-ISDN-a. U Americi PRI ima informacijsku brzinu 1,544Mbit/s (po svakom okviru 23 kanala B, jedan kanal D i jedan bit po okviru namijenjen sinkronizaciji okvira). Iz perspektive kućnih korisnika osnovni nedostatak PRI-a je u tome što se on izgrađuje nad E1/T1 linijama, pri čemu svaka takva linija koristi dvije upredene parice, po jednu za svaki smer prenosa između krajnjeg korisnika i lokalne centrale. Stoga je PRI zanimljiv isključivo poslovnim korisnicima.
Kasnije je standardizacijska organizacija ITU (engl. International Telecommunication Union) definisala koncept prema kojem širokopojasne (engl. broadband) komunikacije koriste prenosne brzine veće od onih koje pruža PRI. Skladno tome, praktična donja granica za širokopojasne komunikacije iznosi 2 Mbit/s. Budući da lokalnu petlju uglavnom koriste rezidencijalni (kućni) krajnji korisnici i male firme (ta je skupina korisnika zajednički nazvana SOHO, što je skraćenica od engleskog naziva Small Office Home Office), prijenosne brzine podržane N-ISDN-om bile su zadovoljavajuće tokom dužeg vremenskog razdoblja. Međutim, danas su usluge poput brzog pristupa Internetu i ostale aplikacije i usluge koje su zahtevne stavke prenosa informacija postale uobičajeni zahtev SOHO-korisnika, a da pri tome i ne govorimo o srednjim i velikim poslovnim korisnicima.

Veci deo komutacionih sistema (telefonskih centrala) i prenosnih sistema izmedju centrala je digitalizovan, kako u svetu, tako i kod nas. Medjutim, pretplatnicki deo mreze je ostao analogan.

Uvodjenjem ISDN-a i pretplatnicki deo mreze je postao digitalan, i to koriscenjem postojecih bakarnih parica. Ovo je svakako najbitnija cinjenica koja ide u prilog ekspanziji ISDN-a - digitalna veza od kraja do kraja preko postojece telefonske mreze bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu.

U buducnosti, prava digitalna mreza ogromnih protoka bazirana na ATM-u i sirokopojasnom ISDN-u bice ostvarena uvodjenjem novih tehnologija ali uz obavezno ulaganje u infrastrukturu mreze.

3.Pojam i karakteristike ISDN-a

3.1 Pojam

ISDN-Integrated Services Digital Network (digitalna mreža integrisanih usluga) predstavlja razvoj tradicionalne analogne fiksne telefonske usluge (engl. Plain Old Telephone Service, skr. POTS), koji je omogućio prenošenje podataka i drugih informacija, ukljućujući i video zapis i govor. Umesto korišćenja kotinuiranog menjanja analognog napona na liniji izmedju mreže i korisnika, on koristi impulse imajući jedan od nekoliko odvojenih nivoa napona za kodiranje niza cifara. Ovo je poznato kao “modulacija impulsnog koda” (eng. puls code modulation, skr. PCM).
To je takodje naziv za digitalni komunikacioni servis koji radi preko postojeće telefonske infrastrukture. ISDN priključci se realizuju korišćenjem postojeće telefonske mreže, bez dodatnih ulaganja u samu infrastrukturu. Tako se bazni ISDN priključak ostvaruje preko jedne bakarne parice. Ako u stanu ili kancelariji vec postoji telefon, potencijalno se raspolaže infrastrukturom za ISDN.

Sadržaj

1 Istorija ISDN-a 4
2 Pojam i karakteristike ISDN-a 6
2.1 Pojam 6
2.2 Karakteristike 6
3 ISDN elementi 7
4 Principi i servisi ISDN-a 8
4.1 Principi 8
4.2 Servisi 8
4.2.1 Teleservisi 9
5 Tipovi ISDN pristupa 11
5.1 BRI (Bazni pristup) 12
5.2 PRI (Primarni pristup) 14
6 ISDN prednosti i nedostaci 15
6.1 Prednosti ISDN usluga 15
7 Konfiguracija korisničkog pristupa 16
7.1 Instalacija ISDN-a 17
Zaključak 19
LITERATURA 20