Osobine mašte dece predškolskog uzrasta

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Za razliku od prošlih vremena, kada su mališani slobodno vreme provodili napolju, sa vršnjacima, igrajući se fizički aktivnih igara i onoga što osmisle sami, današnje generacije ne samo da se sve manje druže, već bez određenih igračaka, i što je još tužnije, bez ponuđenih predloga čega bi, kako i sa čime mogli da se igraju - ne uspevaju da se snađu. Ukratko: naša deca sve manje maštaju. Razloge za to možemo da tražimo u pomanjkanju prilika - zbog velikog napretka tehnike, ali i u ponašanju odraslih osoba iz detetove najbliže okoline. Nažalost, okruženje nije uvek podsticajno za razvoj mašte.
U predškolskom periodu - Naša deca nemaju toliko dodira sa "grubim, surovim svetom" kako ga predstavljaju mnogi roditelji. Zato kada mališan crta nebo, zeke ili drveće bilo kojom bojom, to uglavnom biva protumačeno kao karakteristika uzrasta a ne kao maštovitost, pa se ni ne obraća posebna pažnja. Zahvaljujući tome i postoji mogućnost da vaše dete bude maštovito. Naime, u tom periodu i vaspitačice u vrtićima, ali i roditelji nude deci sadržaje koji podstiču maštanje (bajke, pričanje priča, igranje zanimljivih igara...).
Upravo zato što se od predškolaca očekuje da budu maštoviti i skloni igrama, u tom razdoblju su i najčešći oblici podržavanja dečje mašte.
Kada dete krene u školu - Očekivanja okoline se menjaju. Kao da se maštarenje može preseći i ukinuti oštrom naredbom, deca koja zadrže način razmišljanja iz prethodnog perioda uglavnom su kritikovana: „Sada si ti već veliki dečak. Škola je ozbiljna stvar. Više nemaš vremena za igru. Dovoljno si se naigrao kada si bio mali...". Roditelji zaboravljaju da time što je njihovo dete pošlo u školu - ne samo da nije prestalo da bude dete, već da će mnogo lakše da se navikne na ovu veliku promenu u svom životu ako «zadrži» neku aktivnost iz predškolskog doba...

S A D R Ž A J

1. Uvod 3
2. Definicija i teorijski pristup emocijama 4
2.1. Kako se razvijaju emocije 4
2.2. Potreba izučavanja emocija 5
2.3. Emocije i uzrast 5
2.4. Karakteristike dečijih emocija 6
2.5. Vrste emocija 7
2.6. Faktori koji utiču na razvoj emocija 9
3. Neki od oblika koji mogu pomoći detetu, ne samo u ovom prelaznom periodu već i kasnije, kako bi što duže zadržalo svoju maštovitost su: 9
3.1. Maštoviti roditelji 9
3.2. Škole plesa, crtanja, glume... 10
3.3 Otvoren dijalog u porodici 10
3.4. Mašta i laž 10
3.5. Laž - loša navika 11
4. Zaključak 11
5. Literatura 12