Osnovni vodič za Internet

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Internet je globalna računarska mreža sastavljena od hiljada mreža po celom svetu. Niko ne zna koliko je računara povezeno na Internet, iako su procene u toku. Sigurno je, međutim, da se ovaj milionski broj povećava neverovatnom brzinom. Niko ne kontroliše Internet. Postoje organizacije koje razvijaju tehničke aspekte ove mreže, ali je nijedna vladajuća aparutura ne kontroliše. Ključnu magistralu Interneta (okosnicu, engl. backbone), kroz koju teče saobraćaj preko Interneta, poseduju privatna preduzeća. Svi računari na Internetu međusobno komuniciraju koristeći Transmission Control Protokol/Internet Protocol (protokol za kontrolu prenosa/Internet protokol), skraćeno TCP/IP. Računari na Internetu koriste klijent/server arhitekturu. To znači da udaljena server mašina obezbeđuje datoteke i servise lokalnoj klijent mašini korisnika. Softver se može instalirati na klijent računar kako bi se iskoristila najnovija tehnologija pristupa. Korisnik Interneta ima pristup raznolikim vrstama servisa: elektronska pošta, prenos datoteka, članstvo u interesnim grupama, interaktivno sarađivanje, multimedijalni prikazi, emitovanje uživo, mogućnosti kupovine i još mnogo toga. Na Internetu postoji više vrsta protokola pristupa. Mnogi od ovih protokola podržavaju programe koji omogućuju korisnicima da traže i dobiju materijal koji obezbeđuje protokol. Komponente Interneta World Wide Web World Wide Web (skraćeno Web ili WWW) jeste sistem Internet servera koji podržava hipertekst da bi se pristupilo nekolicini protokola Interneta na jednom interfejsu. Skoro svaki tip protokola koji je dostupan na Internetu dostupan je i na Webu. Ovo se odnosi na elektronsku poštu, FTP, Telnet, i Usenet News. Osim toga, World Wide Web ima sopstveni protokol: HyperText Transfer Protocol ili HTTP. O ovim protokolima biće govora kasnije. World Wide Web obezbeđuje jedan interfejs za pristup svim protokolima. To stvara pogodnu i prijateljsku sredinu. Više nije potrebno da budete upućeni na pojedinačne protokole. Web sakuplja sve protokole u jedan sistem. Zbog ovog svojstva i zbog mogućnosti Weba da radi sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja najbrže raste. Operacije na Webu oslanjaju se najpre na hipertekst koji obezbeđuje dobijanje podataka. Hipertekst je dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči nazivaju se vezama i korisnik ih može izabrati. Pojedinačni hipertekst dokument može da sadrži veze do mnogih dokumenata. U kontekstu Weba, kao veze do drugih dokumenata, ikona, videa i zvuka mogu poslužiti reči i grafike. Veze mogu, a ne moraju da slede logičan put, jer je svaku vezu programirao kreator izvornog dokumenta. WWW sadrži kompleks virtuelne mreže veza između mnogih dokumenata, grafika, videa i zvukova. Hipertekst za Web pravi se kreiranjem dokumenata hipertekstualnim markerskim jezikom (HyperText Markup Language - HTML). Sa HTML-om kontrolni kodovi se postavljaju unutar teksta da bi se postigla formatizacija dokumenta, vizuelna svojstva poput veličine fonta, kurzivna i masna slova, kao i pravljenje veza u hipertekstu. Grafike takođe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svaki put kad se pojavi nova verzija u nju su dodati novi kontrolni kodovi. World Wide Web Consortium, koji predvodi pronalazač WWW-a Tim Berners-Lee, pokušava da standardizuje HTML.

World Wide Web se sastoji od datoteka koje se nazivaju stranice ili matične stranice i sadrže veze do dokumenata i izvora po celom Internetu. Web obezbeđuje raznolika iskustva, npr. multimedijalne prezentacije, saradnju uživo, interaktivne stranice, emitovanje radio i televizijskog programa i informacije do računara klijenta. Programski jezici kao što su Java, JavaScript i Visual Basic povećavaju mogućnosti Weba. Količina informacija na Webu koja se povećava dobija se iz sadržaja baze podataka. Zbog toga je Web fiksni entitet, ali se stalno pokreće. E-mail Elektronska pošta ili e-pošta (engl. e-mail) omogućuje korisnicima računara širom sveta da razmenjuju poruke. Svaki korisnik elektronske pošte ima sopstvenu adresu poštanskog sandučeta na koju se poruke šalju. Poruke poslate preko elektronske pošte mogu stići u roku od nekoliko sekundi. Pogodnost elektronske pošte predstavlja mogućnost slanja elektronskih datoteka na nečiju elektronsku adresu. Uz elektronsku poruku mogu se priložiti i ne-ASCI datoteke, poznatije kao binarne datoteke. Ove datoteke označavaju se kao MIME prilog. MIME je skraćenica za Multimedia Internet Mail Extension i napravljen je kako bi pomogao softveru za elektronsku poštu da podrži razne vrste datoteka. Na primer, dokument koji je napravljen u Microsoft Wordu može se priložiti uz elektronsku poruku, a drugi korisnik može je primiti ako ima odgovarajući program za elektronsku poštu. Mnogi takvi programi, npr. Eudora, Netscape Messenger i Microsoft Outlook Express, omogućavaju čitanje datoteka pisanih u HTML-u koje su, u stvari, MIME tipa. Telnet Telnet je program koji omogućuje povezivanje sa računarima na Internetu i upotrebu mrežnih baza podataka, kataloga, servisa za ćaskanje itd. Da biste to uradili morate znati adresu. Ona može sadržati reči (npr. Locis.loc.gov) ili brojeve (npr. 140.147.254.3). Neki servisi zahtevaju da se povežete sa određenim portom na udaljenom računaru. U tom slučaju upišite broj porta nakon Internet adrese. Na primer: telnet nri.reston.va.us 185. Telnet je dostupan na World Wide Webu. Najpoznatiji izvori bazirani na Webu jesu katalozi dostupni preko Telneta. Veza sa Telnet izvorom može da izgleda kao bilo koja druga veza, ali će ona, da bi ostvarila vezu, pokrenuti Telnet sesiju. Da bi Telnet program radio morate ga instalirati i konfigurisati sa Web pretraživačem. FTP FTP je skraćenica za File Transfer Protocol. Ovo je i program i metod kojim se prenose datoteke između računara. Anonimni FTP jeste opcija koja omogućava korisnicima da prenose datoteke sa mnogo hiljada matičnih računara na Internetu na svoj računar. FTP lokacije sadrže knjige, članke, programe, igrice, ikone, muziku, multimediju, kurseve, podatke itd. Ako ste povezani na Internet pomoću Ethernet kabla, tj. lokalne računarske mreže, možete koristiti nekoliko PC programa, npr. WS_FTP za Windows, da biste obavili prenos datoteke. FTP prenosi mogu se ostvariti na World Wide Webu bez nekog specifičnog softvera. Te potrebe može zadovoljiti i Web pretraživač. Kadgod snimate softver sa Web lokacije na svoj računar koristite FTP. Takođe, FTP datoteke možete da dobijete pomoću pretraživača kao što je FAST FTP Search koji se nalazi na adresi http://ftpsearch.lycos.com/. Ova je najlakše rešenje, jer ne treba da znate komande FTP programa. Diskusione grupe elektronske pošte Jednu od prednosti Interneta predstavlja mogućnost da ljudi širom sveta komuniciraju putem elektronske pošte. Internet je sedište velike zajednice pojedinaca koji organizuju diskusije o određenoj temi i šalju svoje priloge elektronskom poštom. Njima upravljaju programi. Najpoznatiji program je listserv. Obuhvaćen je veliki broj tema, uglavnom akademskih. Kad se pretplatite na listserv, poruke ostalih ljudi automatski se šalju u vaše elektronsko sanduče. Pretplaćujete se tako što pošaljete elektronsku poruku računarskom programu koji se zove listserver. Listserveri se nalaze na računarskoj mreži svuda po svetu. Ovaj program obrađuje informacije o pretplati i šalje poruke korisnicima. Da biste učestvovali u diskusionoj grupi listserva morate imati nalog za elektronsku poštu. Pogledajte Liszt na adresi http://ftpsearch.lycos.com/ da biste videli primer lokacije koja nudi pretraživu kolekciju diskusionih grupa. Majordomo i Listproc jesu programi koji upravljaju e-poštom diskusionih grupa. Usenet News Usenet News je mreža u kojoj milioni korisnika računara razmenjuju informacije o raznim temama. Glavnu razliku između Usenet News i e-pošte diskusionih grupa čini to što se Usenet poruke nalaze na centralnim računarima i korisnici se moraju povezati sa tim računarima da bi pročitali poruke poslate određenoj grupi. To se jasno razlikuje od distribucije e-pošte, gde poruke stižu u elektronsko sanduče svakog člana liste. Usenet je skup mašina koje razmenjuju poruke ili članke iz Usenet diskusionih foruma koji se nazivaju elektronske konferencije. Administratori Useneta kontrolišu svoje lokacije i odlučuju da li će i koju konferenciju sponzorisati, a kojoj će dozvoliti pristup sistemu. Trenutno postoje hiljade Usenet konferencija. Neke su naučne, dok se neke bave rekreativnim temama. Mnoge se bave ozbiljnim računarskim radom. Mali broj diskusionih grupa preko e-pošte postoji i u Usenet konferencijama. Usenet podaci se mogu pročitati mnogim programima za čitanje vesti. Taj softver vam omogućava pristup porukama sa konferencije koje se nalaze u centralnom računaru na nekom univerzitetu. Na primer, u Netscape Communicatoru nalazi se program za čitanje koji se zove Messanger. Čitači se takođe mogu naći i kao samostalni programi. FAQ, RFC, FYI FAQ je skraćenica za Frequently Asked Question (često postavljeno pitanje). Ovo su periodične pošiljke Usenet konferencijama koje sadrže informacije vezane za temu konferencije. Mnogi odgovori su izuzetno dugački. Dostupni su vam ako se pretplatite na pojedinačne Usenet konferencije. Kolekciju izvora FAQ baziranu na Webu sastavio je Internet FAQ konzorcijum i ona je dostupna na adresi http://www.faqs.org/. RFC je skraćenica za Request for Comments (zahtev za komentarima). To su dokumenti napravljeni i poslati na Internet kako bi pomogli da se definišu osnovni elementi funkcionisanja Interneta. Oni sadrže i tehničke specifikacije i opšte informacije. FYI je skraćenica za For Your Information (za vašu informaciju). Ovi podaci su deo RFC-a i sadrže informacije interesantne novim korisnicima Interneta. Veze za indekse izvora ovih informacija dostupne su na matičnoj stranici univerzitetske biblioteke na adresi http://www.albany.edu/library/internet/n.../faqs.html Živa komunikacija preko Interneta Takozvani chat programi omogućavaju korisnicima Interneta da međusobno uživo komuniciraju. Ti programi su nekad deo lokacije, pa korisnici mogu da se uključe u "sobu za ćaskanje" kako bi razmenili komentare i informacije na određenu temu. Chat može biti i mnogo širi. Na primer, America Online je poznat po tome što sponzoriše veliki broj tematskih chat soba. Internet Relay Chat (IRC) jeste servis pomoću kojeg korisnici mogu međusobno da komuniciraju po velikom broju kanala. Ovi se kanali obično bave određenim oblastima. Mnoge teme se površne, a postoji i mogućnost vođenja privatnih razgovora. Da biste pristupili IRC-u morate upotrebiti neki od IRC programa. Instant poruke su slične chatu. Pomoću njih korisnik na Webu može da stupi u kontakt sa drugim korisnikom koji je trenutno priključen na mrežu i da razgovara sa njim. Najpoznatiji takav program jeste America Online's Instant Messenger. Od poznatijih, možemo spomenuti ICQ, koji takođe spada u češće korišćene chat programe. MUD/MUSH/MOO/MUCK/DUM/MUSE MUD je skraćenica za Multi User Dimension. MUD i njegove gore navedene varijacije predstavljaju igre u virtuelnoj stvarnosti za više korisnika, bazirane na simultanim svetovima. Iako tradicionalno bazirane na tekstu, sada ima ovakvih igara koje rade i u grafičkom režimu. Postoje razne vrste tih igara na Internetu i mnogima od njih možete besplatno pristupiti. Za više informacija pročitajte često postavljena pitanja (FAQ) o ovim igrama koja su dostupna na FAQ lokaciji http://www.faqs.org/. Prevela Irena Gonda