Racunar kao drug u igri

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Danas ćete često čuti frazu “deci je najpotrebnije da nauče da rade na računarima, jer to je budućnost”. Niko ne spori činjenicu da će dete kada odraste neumitno doći u susret sa digitalnim tehnologijama, ma kakvim poslom se bavilo, no da li je ovaj usko tehnolatrijski i pragmatični stav celovit i temeljan? Istorijski tokovi ljudske misli uče nas da sirovi pragmatizam uvek gubi dah na duže staze, ako nije potpomognut temeljnijim konceptom. Ako kao dominantan i jedini pravi razlog uzmemo pragmatično nastojanje da se računar bezuslovno postavi rame uz rame sa olovkom tj. učenjem pisanja, prouzrokovaćemo veoma komplikovane situacije u kasnijem dobu. Konkretno, zamislite čoveka koji je od malih nogu naučio da sabira i množi samo koristeći softverski kalkulator, ili koji ima neprepoznatljiv rukopis, jer je odmalena naviknut na tekst procesore. Samo ova dva primera su dovoljna da se uvidi da nije baš sve onako kako stereotipne fraze govore.

Pre rada na računaru dete svakako treba potpuno da savlada osnovne matematičko-logičke operacije i osnove pismenosti. U svom najranijem uzrastu ono treba da uči fundamentalne stvari koje za ceo život ostaju takve kakve jesu i koje se ne menjaju - sabiranje i oduzimanje osnovnih brojeva uvek ostaje takvo kakvo jeste, a isto važi i za pravopis, čija pravila ostaju dok je jezika. Međutim, kod računara nije takav slučaj, jer se operativni sistemi, programski jezici, aplikacije... menjaju svakih par godina i potrebno je stalno unapređivanje znanja. Dovoljno je samo da se setimo prelaska sa komandne linije DOS operativnog sistema na grafička okruženja poput Njindonjs-a, što je bilo ravno softverskoj revoluciji.

Treba težiti da se deci najmlađeg uzrasta računar objašnjava kao korisno pomagalo, ali tek pošto savladaju osnovne školske discipline. Računar nikako ne treba sugerisati kao zamenu za te osnovne procese. U početnim razredima više vremena treba posvetiti klasičnim predmetima, koji su osnova za dalje, pa i za informacione nauke. Ukoliko se već ide ka računarskoj edukaciji male dece, ne bi ih trebalo opterećivati učenjem promenljivih softverskih rešenja, već ih treba upućivati na shvatanje osnovnih i lako shvatljivih stvari iz računarskog sveta koje će ostati za duži vremenski period nepromenjene.

2 RAČUNAR KAO DRUG U IGRI

Kompjuter je postao centralni medij naše svakidašnjice. Današnja deca, od najranijeg detinjstva, sreću se sa računarima i njihov uticaj na dete pojačava se iz dana u dan. Razlog zbog čega deca najviše vole računar je što na njemu mogu da se igraju. Kompjuterske igre su postale društveni fenomen, veliki biznis, ali i središte pažnje onih koji pokušavaju da izgrade sisteme vaspitanja i obrazovanja u duhu vremena u kojem živimo. Ako igre i igračke upućuju na važne kulturne interese i služe kao podupirači u razvoju cenjenih osobina, kakav uticaj imaju kompjuterske igre kao posrednici za delovanje na razvoj deteta u najširem smislu.

Računar može da bude savršen prijatelj koji je uvek spreman na igru i koji neće nikada reći ne. Ali taj drugar može da donese neke neželjene posledice. U poslednjih nekoliko godina pitanje stvarnih posledica upotrebe kompjutera i korišćenja interneta od strane dece postalo je nova i vrlo dinamična oblast istraživanja. Sve više se piše o posledicama korišćenja ovih inovacija na intelektualni, emotivni i socijalni razvoj dece i adolescenata (npr. Rečicki i Girtner, 2002). Mišljenja koja se danas mogu sresti u stručnoj literaturi često su polarizovana. S jedne strane su oni koji smatraju da kompjuteri mogu da dovedu do značajnih uspeha u obrazovanju dece, da ih mogu naučiti da misle. Toj grupi pojedinaca koji sa optimizmom gledaju na korišćenje kompjutera od strane dece i mladih pripadaju i zastupnici shvatanja da kompjuter predstavlja korisno sredstvo da se uspostavi komunikacija između mladih iz različitih kulturnih i jezičkih sredina. Nasuprot njima su oni koji iznose bojazan da korišćenje kompjutera može dovesti do slabijeg ovladavanja osnovnim operacijama (čitanje, pisanje i računanje). Strahuje se i da dete koje suviše vremena provodi uz kompjuter može da postane izolovano i uskraćeno za socijalne odnose koji su nužni za njegov ukupan razvoj.

1 UVOD 3
2 RAČUNAR KAO DRUG U IGRI 4
2.1 Psihološki aspekt 8
2.2 Fiziološki ritam deteta 8
2.3 Igrice na računaru 9
3 ZAKLJUČAK 10
4 LITERATURA 13