Osnove menadzmenta (vodjenje - liderstvo).

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

»Liderstvo je sposobnost da odlučite šta treba da se uradi, a onda ubedite druge da i oni to žele«. - Dwight Eisenhower;

Motivisanje

-Motivacija saradnika i zaposlenih je jedan od najvažnijih zadataka menadžera i lidera; pošto liderstvo, odnosno vođenje kao funkcija menadžmenta uključuje uticanje na zaposlene motivacija predstavlja sastavni deo njihovog posla – ona se odnosi na istraživanje snaga koje pokreću ponašanje;

-Motivacijom menadžeri pokušavaju da pronađu načine za podsticanje ljudi da se ponašaju na tačno određeni način kako bi se ostvarili organizacioni ciljevi; motivacija u menadžmentu ima najmanje tri bitne svrhe:

1.Da ohrabri potencijalne zaposlene da se pridruže organizaciji;
2.Da stimuliše sadašnje zaposlene da rade više, bolje i efikasnije;
3.Da ohrabri sadašnje zaposlene da ostanu u organizaciji;

Svaki od pomenutih ciljeva zahteva drugačiji pristup motivisanju. Prvi i treći cilj se oslanjaju na HRM, dok je za nas u ovom delu interesantan drugi cilj.

-Motivacija se uglavnom bavi oblicima svesnog ponašanja koje se nalazi između dve krajnosti:

•Refleksnih radnji – koje čovek teško može da kontroliše, kao na primer kijanje, tremu, crvenilo u licu, itd.
•Stečenih navika – koje su posledica određenih navika u ponašanju, vaspitanju ili iskustvu, kao na primer lična higijena, pranje zuba, način obedovanja i slično;

Područje delovanja motivacije

-U osnovi ponašanja ljudi su potrebe kao svojevrsne nezadovoljene želje – one pokreću na aktivnost i odgovarajuće ponašanje kojima se ostvaruju određeni ciljevi, što treba da dovede do zadovoljavanja potreba, čime se krug završava;
-Ponašanje pojedinaca regulišu dve vrste nagrada:

1.Spoljne (dolaze iz okruženja) – čine ih novčane nagrade, različiti bonusi, povišice, promocije, pohvale i sl.;
2.Unutrašnje – rezultat su zadovoljstva koje osoba oseća usled izvršenja nekog posla;

-U korišćenju prednosti nagrada neophodno je voditi računa o sledećem: da se uvažavaju organizacione specifičnosti i pojedinačne razlike, da se shvati šta ljudi zaista žele, da se pri alociranju nagrade zadovoljavaju interesi i organizacije i pojedinca u njoj;

-Kad se govori o motivaciji neophodno je istaći nekoliko bitnih momenata:

-Motivacija jeste u osnovi izuzetno korisna stvar u organizaciji; ona je ujedno i jedna od najvažnijih menadžerskih, a posebno liderskih poluga kojom se može uticati na ljude;
-Motivacija predstavlja jedan od faktora koji utiče na ponašanje ljudi; ljudsko ponašanje je izuzetno složeno i na njega još utiče još niz drugih fakora;
-Motivaciju treba iznova obnavljati; drugim rečima reč je o dinamičkoj kategoriji koju s vremena na vreme treba preispitivati i prilagođavati novim uslovima i promenama u okruženju;
-Motivacija kao značajna poluga lidera ima više formi – nagrađivanja, kažnjavanja, uključivanje u vlasništvo, itd.;

-Na rezultate zaposlenih utiče veliki broj faktora - pored motivacije, tu su i sredstva, sposobnosti, radni uslovi, itd.; uloga motivacije se menja pod uticajem velikog broja faktora, kao što su: promene u okruženju, promene u stilovima menadžmenta, promene u radnoj snazi (raste stepen diversifikovanosti, znanja i stručnosti ljudi), itd; vrlo je teško precizno utvrditi sve motivacione faktore, te postoji veliki broj pokušaja i više teorija motivacije;

I - rani radovi o motivaciji

-Predstavnici naučnog upravljanja su smatrali da je osnovni zadatak menadžera da pronađu jedan najbolji način za obavljanje posla, a onda da novcem pokušaju da motivišu zaposlene na maksimalno zalaganje; Tejlor i Gant su razrađivali različite šeme i bonuse za plaćanje ekstra učinaka zaposlenih radnika; kasnije sa pojavom škole međuljudskih odnosa, Elton Mejo je u prvi plan isticao socijalne aspekte, zadovoljenje društvenih potreba i motivisanje zasnovano na toj osnovi;

II – teorije potreba

-Motivaciji se pristupa sa aspekta potreba ljudi koji se angažuju kako bi ih zadovoljili; potreba se može definisati kao nezadovoljena želja pojedinca i to kako fiziološka, tako i psihološka; suština teorija potreba najkraće rečeno je da potrebe utiču na ponašanje i stavove zaposlenih – otuda zadatak dobrog menažera i lidera je da utvrde uslove u kojima ljudi mogu da zadovoljavaju najvažnije potrebe svojim radom;

-Jedan od najvažnijih doprinosa teoriji potreba dao je Abraham Maslov sa svojom teorijom hijerarhijske strukture potreba;

-Abraham Maslow (1908-1970) – profesor, menadžer fabrike i psiholog; video ljudsku motivaciju kao hijerarhiju pet potreba u rasponu od najosnovnijih, fizioloških, do najviših, kao što je potreba za samoostvarenjem tj. samoaktuelizacijom;

-Individua će biti motivisana da zadovolji onu potrebu koja je u tom momentu najjača, a jednom kada zadovolji svoje osnovne potrebe, ona traga za novim, komplikovanijim potrebama i teži ka njihovom zadovoljavanju;