Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Finansijski sistemi pokazuju dugoročni trend strukturnih promena u pravcu većeg učešća netradicionalnih finansijskih posrednika u distribuciji finansijske imovine. Ovaj trend odražava promene u potrebama za novim finansijskim uslugama sektora stanovnštva, ali i korporativnog sektora, kao i uticaj institucionalnog regulisanja finansijskog sistema i poreske politike države. Tako je naročito zapažen rast učešća finansijskih institucija poznatih pod imenom institucionalni investitori u koje spadaju već pomenuta osiguravajuća društva i penzioni fondovi.
U razvijenim finansijskim sistemima, učešće depozitnih finansijskih insitucija u ukupnoj finansijskoj imovini je daleko ispod 50% na šta upućuju i sledeći podaci.
Osiguravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem tokom 1960-tih i 1970¬tih godina usled malih prinosa od investiranja u trajno životno osuguranje smanjila su svoje učešće u ukupnoj finansijskoj imovini u odnosu na druge finansijske posrednike. Međutim, počev od sredine 1970-tih godina osiguravajuća društva životnim osiguranjem započela su restruktuiranje svog poslovanja kako bi upravljala sredstvima penzionih fondova. Više od polovine aktive kojom upravljaju osiguravajuća društva životnim osiguranjem danas čine sredstva penzionih fondova. Takođe, osiguravajuća društva životnim osiguranjem započela su i prodaju investicionih instrumenata kada je reč o penzionisanju, poput rentnog osiguranja (anuitetno, otplatno osiguranje), sporazuma na osnovu kojeg klijent plaća premiju, a zauzvrat mu je omogućeno niz godišnjih isplata počev od određenog životnog doba, recimo 65. godine, pa do kraja života. Upravo zbog takvog vida poslovanja učešće osiguravajućih društava životnim osiguranjem kao procenat ukupne imovine finansijskih posrednika, održalo je isti nivo još od 1980-tih godina.
Naročita pažnja, u okviru istaživanja stanja u finansijkom sistemu BiH, u okviru analize Svetske banke, pružena je upravo depozitnim institucijama koje sada posle preduzetih reformskih poduhvata poseduju gotovo 90% učešća u ukupnoj finanasijskoj imovini, ali i osiguravajućim društvima čije posredovanje u finansijskom sistemu bi trebalo da pruži veću lepezu usluga i instrumenata koji se često ne mogu dobiti od banaka. No, pogledajmo strukturu finansijskog sistema prema izveštaju Svetske banke.
Ovako monopolizovanu sliku finansijskog sistema BiH, prema planu kratkoročnih i srednjoročnih reformi Svetske banke trebalo bi ubrzano reformisati i modernizovati finansijski sistem u Srbiji uz istovremenu reformu poslovnog okruženja. Naime, mogućnost produžavanja perioda status quo nikako ne može stvoriti zamah ka održivom efikasnom i dostupnom kanalisanju finansijskih sredstava koje bi zadovoljavale potrebe pastuće privrede. Uz kreiranje pravnog i institucionalnog okruženja koje bi pogodovalo većem posredovanju, vlastima u Srbiji se savetuje da se u kratkoročnom i srednjoročnom periodu usredsrede na sledeća područja reforme finansijskog sistema: (1) bolje upravljanje i brže odricanje vlasničkog učešća države u bankarskom sistemu, (2) pojačana regulativa i nadzor u bankama sa ciljem minimiziranja osetljivih tačaka i promovisanja dalje konsolidacije, (3) snažan razvoj ne-bankarskih finansijskih institucija sa fokusom na sektor osiguranja.
Razvoj ne-bankarski (čitaj osiguravajućih društava) finansijskih institucija odvijao bi se prema sledećem scenariju. Naglašeni ograničeni pristup sredstvima i visoke cene bankarskih usluga predstavljaju veliki izazov i mogućnost za nebankarske finansijske institucije kako bi proširile svoju bazu klijenata. Nedavna iskustva zemalja koje su pristupile EU pokazuje da NBFI mogu ponuditi širu lepezu finansijskih usluga i instrumenata, koje često nije moguće dobiti od banaka. Šta više, pojedine vrste ne¬bankarskih finansijskih institucija poput kreditnih unija su izuzetno dobro prilagođene socijalno ugroženim grupama sa niskim primanjima u gradskim i seoskim sredinama, čime zauzimaju prostor u delovima tržišta koje banke obično smatraju neprivlačnim. Istovremeno, međunarodno iskustvo stečeno tokom 1990-tih pokazuje da slabo regulisane NBFI mogu lako postati rasadnik ozbiljnih finansijskih malverzacija, čak i sistemskih kriza. Prema tome, iako su NBFI u Srbiji trenutno male u odnosu na bankarski sistem, potrebno je što je moguće pre uspostaviti zakonski okvir i nadzorni okvir za njihov rast. Međutim, brojni su institucionalni činioci koji sprečavaju uspešan razvoj NBFI u Srbiji. Sa aspekta ponude, tu spadaju kašnjenje pri uspostavljanju pravnog i zakonskog okvira za dobrovoljne privatne penzione fondove iako je usvojen zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima, po tom zakonu funkcioniše samo jedan fond; nepotpuni propisi koji nisu u skladu sa propisima EU, slaba i rasparčana sposobnost finansijskih regulatora, često nepostojanje zahteva za davanje informacija, nepouzdano izveštavanje, niska transparentonst tržišta. Pogotovo loš kvalitet usluga, loš plasman na tržištu i duboko nepoverenje stanovništva u kombinaciji sa brojnim neuspesima tokom 1990-tih godina, kao i slabom zaštitom potrošača i investitora, doveli su do odsustva potražnje za uslugama NBFI. Predost bi trebalo dati sektoru osiguranja s obzirom na njegovu veličinu u odnosu na druge NBFI, kao i potencijalne osetljivosti usled izukrštanih veza sa bankarskim sistemom. Ovo je razumljivo i zbog činjenice da se u odsustvu institucionalnih investitora i portfolio investitora ne može očekivati brzi razvoj tržišta kapitala.