ORGANIZOVANJE KAO JEDNA OD FUNKCIJA MENADŽMENTA NA PRIMERU DP ZASTAVA LIVNICA TOPOLA

SADRŽAJ

1. Uvod 6
2. Predstavljanje preduzeća 7
2.1 Nastanak i razvoj preduzeća 7
2.2 Organizacija preduzeća 7

3. Teorijski izvori 9
3.1 Podela posla 9
3.2 Podela na sektore 9
3.3 Hijerarhija 10
3.4 Koordinacija, diferencijacija, integracija 10

4. Istraživanje 12
4.1 Svrha i ciljevi 12
4.2 Predpostavke (hipoteze) 12
4.3 Upotrebljena metodologija 13
4.4 Uzorak i numerus 13

5. Analiza interpretacija i zaključci istraživanja
Rezultati istraživanja 14
5.1 Analiza i interpretacija rezultata 14
5.2 Ključni zaključci 24
5.3 Potvrđivanje / opovrgavanje predpostavki 24
5.4 Predlozi za poboljšanje 25
5.5 Primenjivanje predloga u praksi 26

6. Upotrebljena literatura – lista (spisak) izvora 27
7. Izjava o autorstvu 27
8. Prilozi 27



1. Uvod

Organizacija je osnovni oblik postojanja i funkcionisanja društva. Organizacija je mesto u kojem se čovek razvija i ostvaruje. Takođe je i mesto gde čovek dolazi u sukob, gde biva neshvaćen i odbačen. I porodica je organizacija. Svi smo deo nekih organizacija, a sa ostalim organizacijama stupamo u posredni ili neposredni kontakt. Sa nekim organizacijama smo u svakodnevnoj interakciji, neke dolaze sporadično ili pak samo jednom u životu (npr. porodilište, ispitna komisija za određeni predmet…). Organizacije se ne osnivaju jednostavno da bi postojale već da bi radile u pravcu ostvarivanja svojih interesa konkretizovanih kroz cilj ili grupu ciljeva.
Podela organizacija, stara kao i civilizacija, je podela na one koje uspešno izazivaju promene, na one koje se na promene u okolini efikasno odazivaju i na one koje se neprekidno čude šta im se desilo. Promena uređenosti organizacije se zasniva na novom razmišljanju o poslovnom procesu i njegovom korenitom preoblikovanju da bi postigli značajno poboljšanje kritičnih pokazatelja efikasnosti. Pri promeni uređenosti organizacije prvo utvrđujemo šta preduzeće mora da uradi, pa tek onda kako to da uradi. Znači, pri promeni uređenosti namerno zanemarujemo to što je i usredsređujemo se na to šta bi moralo da bude. Preuređivanje mora biti korenito, jer preuređivanje predstavlja ponovno izmišljanje poslovanja a ne njegovo poboljšavanje, pospešivanje ali delimično menjanje. Dakle, pri promeni uređenosti organizacije se ne radi o sitnim postupcima poboljšanja, već o velikim preobratima.
Promene mogu biti brze i spore, zavisno od merila koje upotrebljavamo. Mogu biti povezane ili nepovezane, skokovite. Promene su život i život organizacije i preduzeća prestaje kada prestanu promene, zbog čega sam se i odlučila da proučim sa teoretskog i praktičnog stanovišta, promene uređenosti organizacije na primeru DP Zastava Livnica – Topola.
Za prikupljanje podataka upotrebila sam metodu anketiranja, a kao instrument sam upotrebila upitnik.



2. Predstavljanje preduzeća

2.1 Nastanak i razvoj preduzeća
DP Zastava Livnica – Topola je prvobitno osnovano kao radionica za remont vozila i poljoprivrednih mašina, da bi 1958. godine proširilo delatnost i preraslo u Livnicu. Sledeće godine puštena je u rad prva jemska peć za topljenje obojenih metala kao i kupolna peć za topljenje čelika, odnosno za proizvodnju sivog i temper liva.
DP Zastava Livnica – Topola je samostalno društveno preduzeće od 01. 09. 2001. godine, a do tada je predstavljalo deo poslovnog sistema grupe »Zastava«. Preduzeće proizvodi livene konstrukcijske materijale na bazi sivog i nodularnog liva za potrebe automobilske industrije i mašinogradnje.
Osnovni proizvodni program je:
- Kočioni doboši, kočioni diskovi, kočioni cilindri za putnička, dostavna i teretna vozila;
- Potisne ploče za lamele i kvačila za sva vozila, kućišta za ležajeve i sve vrste odlivaka od sivog i nodularnog liva po zahtevu kupca.

2.2 Organizacija preduzeća
Društveno preduzeće za proizvodnju i promet odlivaka Zastava Livnica – Topola organizuje se na osnovu Odluke o promeni oblika organizovanja Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i promet odlivaka Zastava Livnica – Topola, Ov. br. 1261/01, od 30. avgusta 2001. godine. Preduzeće je pravni sledbenik Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i promet odlivaka Zastava Livnica – Topola, upisanog u sudski registar Privrednog suda u Kragujevcu u registarski uložak broj 1-3186-00, dana 01. 04. 1991. godine, pod Fi. br. 720/91.
Preduzeće ima statusni oblik društvenog preduzeća, organizovano je na neodređeno vreme i ima svojstvo pravnog lica.

Preduzeće se organizuje kao pravni, tržišni i ekonomski subjekt, koji je sposoban da na tržištu samostalno obavlja svoju delatnost i stiče dobit.
Organizaciona struktura Preduzeća definiše se projektom organizovanja Preduzeća koji mora da sadrži:
• Makro organizacionu poslovnu i poslovodnu strukturu, sa funkciogramom poslova (šema data u prilogu);
• Mezo organizacionu poslovnu i poslovodnu strukturu, sa funkciogramom poslova i
• Mikro organizacionu strukturu Preduzeća čine Organizacione celine (O. C.) i to:
O. C. Proizvodnja, održavanje i tehničko tehnološki razvoj;
O. C. Kvalitet proizvoda i rada i koordinacije radnih procesa;
O. C. Ekonomika i finansije;
O. C. Komercijala;
O. C. Kadrovski, pravni i opšti poslovi.
Izmene i dopune unutrašnje organizacije Preduzeća vrše se na način i po postupku predviđenom za njeno donošenje.
Menadžeri preduzeća prilikom donošenja odluka o organizaciji, bilo da preuređuju postojeću ili da radikalno manjaju šeme odnosa unutar organizacije, koriste četiri mere tj. četiri kamena temeljca i to:
• Podela posla
• Podela na sektore
• Hijerarhija
• Koordinacija

3. Teorijski izvori

3.1 Podela posla
Termin podela posla se koristi za sveukupni proces rada koji se deli na zadatke koje realno i bez preteranog napora mogu da obave pojedinci i grupe. Podela posla je razbijanje kompleksnog zadatka na komponente, tako da su pojedinci zaduženi za ograničeni broj aktivnosti umesto za realizaciju celokupnog zadatka.
Činjenica je da nijedna osoba nije ni fizički ni psihički sposobna da obavi sve radnje potrebne da se realizuje neki zadatak, čak i pod pretpostavkom da bi neko mogao da stekne sve vrste kvalifikacija potrebnih za to. Podelom posla se pojednostavljuju zadaci, tako da se relativno brzo može naučiti kako da se obave i završe u najkraćem mogućem roku. Na taj način se postiže specijalizacija, a svaki čovek postaje specijalizovan i stručnjak za određenu vrstu posla. Podelom posla se stvara veliki broj poslova, pa radnici mogu da biraju ili da se postavljaju na mesta koja odgovaraju njihovim interesovanjima ili talentima. Međutim, podela posla tj. specijalizacija poslova ima i svoje nedostatke. Ako se zadaci podele na male, beznačajne faze, a svakom radniku se dodeli odgovornost za samo jednu fazu, vrlo lako dolazi do pojave otuđenja tj. dolazi do osećaja da ne postoji kontrola. Isto tako iz specijalizacije poslova može da proistekne i dosada, jer vremenom zadaci postaju nešto što se samo ponavlja i ne pružaju nikakvu ličnu satisfakciju. Ljudi koji su proučavali ove pojave utvrdili su da se odsustvovanje sa posla može povezati sa nedostacima tj. sa negativnim efektima specijalizacije poslova.

3.2 Podela na sektore
Da bi bili u skladu sa složenom mrežom zvaničnih odnosa unutar organizacije, menadžeri izrađuju organizacionu šemu na kojoj se jasno vidi kako je podeljen posao. U organizacionoj šemi kvadrati predstavljaju logično grupisanje radnih aktivnosti u ono što mi zovemo sektori. Rezultat odluke menadžera da se određene radne aktivnosti, posle podele na poslovne zadatke, povežu u grupe sličnih poslovnih zadataka jeste podela na sektore. Poslovni zadaci i sektori se razlikuju od jedne do druge organizacije.