Organiziciono ponašanje

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Organizaciono ponašanje je razumevanje, predviđanje i kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji.

Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina: antropologije, sociologije, psihologije, teorije organizacije i upravljanja ljudskim resursima.

Učenje je složeni psihički proces promene ponašanja na osnovu usvojenog znanja i iskustva. Obuhvata usvajanje navika, informacija, znanja, veština i sposobnosti. To je proces uskladištavanja podataka u skladištu pamćenja.

Fiziološki faktori koji utiču na učenje su starosno doba, pol, dispozicija, umor i motivacija.
Od psiholoških uslova za uspešno učenje najvažniji su: namera, želja i volja.

Za učenje je važno da se odvija na istom mestu, tako da već samim prilaženjem tom mestu znamo da ćemo tu nešto naučiti i osećati se ugodno.

Učenje delimo prema tipu građe, prema načinu učenja i prema nameri.

Pojam ubrzanog učenja javio se u savremenom ubrzanom društvu koje želi doći na brz i jednostavan način do korisnih informacija.

Postoji osam inteligencija, a to su: jezička inteligencija, logičko-matematička inteligencija, vizualno-prostorna inteligencija, muzička inteligencija, telesno-kinestetička inteligencija,
društvena (interpersonalna) inteligencija, lična (intrapersonalna) inteligencija, prirodna inteligencija.

Jedna od savremenih tehnika koja pomaže u učenju su mentalne mape. Mentalna mapa je dijagram koji se koristi da bismo prikazali reči, ideje, zadatke ili druge stvari međusobno povezane i poređane oko centralnog pojma ili ideje.

UČENJE

Učenje je složeni psihički proces promene ponašanja na osnovu usvojenog znanja i iskustva. Obuhvata usvajanje navika, informacija, znanja, veština i sposobnosti. To je proces uskladištavanja podataka u skladištu pamćenja.

FIZIOLOŠKI FAKTORI

U fiziološke faktore spadaju:
1. Dob – Smatra se da je kapacitet pamćenja neograničen, ali postoji životno razdoblje u kojem je lakše učiti (20 – 24 god.). Do 50. godine ne postoje činioci koji bi usporavali učenje, a iz godine u godinu, čovekovo iskustvo se povećava te je veća mogućnost prepoznavanja važnih podataka. O tome govori i činjenica da su velika otkrića naučnici nalazili oko pedesete godine. Također, ljudski mozak stvara nove asocijacije na temelju poznatih, što omogućava lakše i brže učenje. Dob ne ograničava čoveka da uči, što je i pretpostavka celoživotnog učenja.
2. Pol – Smatra se da muškarci više deluju u području prirodnih nauka, dok su žene jače u društvenim naukama. O tome govori i sama činjenica da studije matematike, fizike,elektrotehnike i sličnih nauka upisuje više muških studenata, dok društvene predmete i jezike studira više studentkinja. To se tumači time što su muškarci i žene različiti u obrađivanju informacija, po načinima usvajanja informacija i brzini kojom usvajaju određenu vrstu informacija. „Muški“ mozak lakše pamti apstraktne ideje, znakove, lakše se prostorno orijentiše i prikazuje nešto u prostoru. „Ženski“ mozak s druge strane lakše se uživljava u stanja drugih ljudi, u osećaje, socijalne konflikte, uspešniji je u obradi verbalnih podataka i jezične građe.

3. Dispozicije – Urođena građa i funkcija organizma također utiče na učenje. Genetski nasleđujemo dispozicije od roditeljskog para i prethodnih generacija. Čim naučimo nešto novo, na temelju rešavanja nekog problema, čega nema u našem iskustvu, idemo dalje u razvoju svojih dispozicija.

4. Umor – Umor je jedan od odbrambenih mehanizama organizma koji nas štiti da se ne bismo previše opteretili. To je reverzibilno stanje. Postoji fizički i psihički umor. Fizički umor se javlja nakon što intenzivno, kroz dalje vreme opterećujemo neku mišićnu skupinu. Psihički umor sa manifestuje kao monotonija i jako emocionalno opterećenje koje nastaje zbog nedostatka stimulacije, a ponekad i kao frustracija. Naime, tokom učenja trošimo mnogo kiseonika i organizmu je potrebno više kiseonika. Kad osetimo umor, trebamo se odmoriti. Odmor od pola sata do sat vremena znači brz oporavak. Za psihički odmor potrebno je nešto više vremena, ali ako se previše umaramo može biti opasan i manifestovati se kao neurotičnost, depresija i razna psihosomatska oboljenja. U učenju su bitni kratki odmori nakon prvih znakova umora (kad osećamo da gubimo vezu sa gradivom, kad počinjemo buljiti u prazno ili kroz prozor...), jer je tada veća mogućnost obnavljanja energije. Dovoljno je prestati s učenjem na 3 do 5 minuta, prošetati i jednostavno se maknuti od mesta učenja.

5. Motivacija je sve ono što potiče na aktivnost, što tu aktivnost usmeruje i što joj određuje intenzitet i trajanje. To je „volja za nešto“. Motivacija je bitna za učenje i za bilo koji drugi rad. Sve što radimo bez volje i s negativnim stavom s vremenom ostavlja tragove na planu ličnosti i do psihičke nestabilnosti. Načini za motivisanje su sledeći:

UVOD...............................................................................................................................3
UČENJE....................................................................................................................4
FIZIOLOŠKI FAKTORI........................................................................................4
Kako se motivisati za učenje?..................................................................................5
PSIHOLOŠKI USLOVI USPEŠNOG UČENJA...................................................6
NIVO AKTIVNOSTI UČENJA..............................................................................6
USLOVI ZA UČENJE.............................................................................................7
VRSTE UČENJA.....................................................................................................7
BITNE KARAKTERISTIKE UČENJA ZNAČAJNE ZA ŽIVOT....................10
UBRZANO UČENJE.............................................................................................10
UČENJE U ORGANIZACIJI...............................................................................12
POSLOVICE, CITATI, IZREKE........................................................................14
ZAKLJUČAK..............................................................................................................15
LITERATURA.............................................................................................................16