Organizacione strukture u bankarstvu

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Organizacione strukture u bankarstvu
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Novac I kredit predstavljaju bitne cinioce kontinuiteta reprodukcije. U tome banke imaju posebnu ulogu I mesto jer su specijalizovane institucije, cija je osnovna uloga da obezbedi reprodukciju potrebnom kolicinom novca I kredita. Bankarstvo kao specificna privredna delatnost, odredjena je vrstom I sadrzinom bankarskih poslova I institucija, sto cini zajedno celinu odgovarajuceg bankarskog sistema jedne zemlje

Modeli savremenog organizovanja bankarstva

Razvoj bankarstva tokom XIX i XX veka može se uslovno podeliti na sledece faze:
1) period 1860-1960. – tradicionalno bankarstvo,
2) period 1960-1990. - industrijsko bankarstvo i
3) period od 1990. – medjunarodno bankarstvo
Organizaciono – institucionalna struktura bankarskih sistema u vreme industrijskog bankarstva, koja još uvek nije u potpunosti nestala ni u najrazvijenijim zemljama, imala je karakteristike izraženih organizacionih formi koje su bile specificne za pojedine zemlje. Gruba podela vršena je na angolsaksonski bankarski sistem i na kontinentalne (evropske) nacionalne bankarske sisteme. U najnovijem periodu razvoja bankarstva – medjunardnom – nacionalni bankarski sistemi se, najviše pod uticajem tendencije univerzalizacije anglosaksonskih banaka, približavaju u organizaciono - institucionalnom smislu. Otuda se može tvrditi da je za najnoviju fazu razvoja bankarstva karakteristican prioritetan znacaj bankarskih poslova, dok je organizaciona forma od sekundarnog znacaja. Polazeci od osnovnih karakteristika banaka u razvijenim tržišnim privredama su,
narocito u periodu industrijskog bankarstva (1960-1990.), dominirala dva osnovna modela organizovanja banaka: Za period tzv. industrijskog bankarstva, u organizacionom pogledu, šire posmatrano, karakteristicni su modeli anglosaksonskog i kontinetalnog – evropskog bankarstva.
- Anglosakasonski model je model u kome dominira investiicono – komercijalno bankarstvo sa ritejl i korporativnom bankom kao glavnim oblicima. Ovaj model je vezan
za zakonska ogranicenja u pogledu mogucnosti širenja aktivnosti izvan zemlje matice, dakle prekogranicno poslovanje i ogranicenja u vezi bavljenja poslovima karakteristicnim za ostale – nebankarske finansijske institucije, široke lepeze proizvoda i usluga. U ovakvim uslovima postojalo je jasno razgranicenje na investicone i komercijalne banke, odnosno banke ciji su poslovi bili okrenuti stanovništvu ili privredi, a navedena ogranicenja premošcavana su stvaranjem bankarskih holding kompanija.
- Kontinetalni – evropski model je karakteritsican za opšteprisutno postojanje univerzalnih banaka i štedionica, gde nisu postojala toliko snažna zakonska ogranicenja
poslovanja banaka kao u SAD. Otuda u ovom modelu nije postojalo tako striktno razgranicenje izmedju investicionih i komercijalnih banaka, a banke su kroz proces univerzalizacije nastojale da pariraju dinamicnom razvoju nebankarskih institucija koje su zauzimale sve važnije mesto na finansijskom tržištu. U najnovijem periodu, tokom 1990-tih godina, koji je karakteristican po procesu deregulacije, uvodjenju medjunarodnih standarda u poslovanje banaka, uvodjenju IT u bankarsko poslovanje, primarni znacaj za bankarsko poslovanje poprimaju bankarski poslovi, dok je bankarska organizacija dobila sekundaran znacaj, prvenstveno zbog cinjenice da je došlo do približavanja razlicitih modela organizovanja banaka u nastojanju da pruže ozbiljniji otpor konkurenciji nebankarskih institucija, kao i formiranju transnacionalnih banaka koje posluju globalno. Prema savremenom modelu banaka upravljacku strukturu banke cine:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor banke,
3) Izvršni odbor banke.
Interna kontrola i revizija banke direktno je u nadležnosti Izvršnog odbora, a odeljenje koje se bavi organizovanjem i kontrolom poslovanja filijala banke podredjena je rukovodecem timu banke. U tranzicionim privredama došlo je izmena u pogledu korporativnog upravljanja u bankama u skladu sa uobicajenim u tržišnim privredama i promena upravljacke strukture. Tako je novim Zakonom o bankama u Srbiji umesto ranijih organa: Skupštine, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i generalnog direktora uvedena sledeca upravljacka strukura banke:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor, sa funkcijom upravno - nadzornog odbora i
3) Izvršni odbor.
Rukovodeci tim banke koordinira:
1) oblast bankarskih poslova - poslovne linije
•poslovi sredstava likvidnosti – poslovi trezora,
•kreditni i investicioni poslovi,
•poslovi sa stanovništvom i
•poslovi sa inostranstvom.
2) oblast podrške odlu_ivanju - funkcije,
•strateško planiranje,
•racunovodstvo i izveštavanje
•pravno - administrativni i kadrovski poslovi (human sources – HS)
•IT
3) oblast subsidijarnih poslova – preduzeca
•turizam,
•osiguranje,
•konsalting,
•dilersko - brokerske kuce.
Na nivou banke se formiraju:
1) kreditni odbor,
2) komitet za upravljanje aktivom i pasivom i
3) odbor za IT.
Model savremene banke poslovno je orijentisan prema: klijentima banke, minimiziranju kreditnog rizika, efikasnoj podeli poslova, efikasnijim i sveobuhvatnim procedurama, organizacionoj fleksibilnosti, likvidnosti i efikasnoj kontroli poslovanja. Polazi od jedinstvenog pracenja klijenta, sa aspekta poslovanja poslovanja na unutrašnjem i na spoljnotm tržištu, a odvojeno sa stanovišta kreditnih i investicionih aktivnosti. Likvidnost se prati preko Trezora. Centralni kreditni odbor sacinjavaju clanovi menadžment tima banke, izvršni direktori banke i rukovodilac filijale o cijem se klijentu na odboru odlucuje. Ovo telo odlucuje o:
1) kreditnoj politici, oceni loših plasmana i rezervisanjima,
2) odobravanju kreditnih limita po filijalama ili limita sektoru kreditne i investicione funkcije,
3) redovnom pregledu kredita, po visini, ro_nosti i naplativosti,
4) produženju kredita,
5) izdavanju garancija, avala, akcepata, otvaranju akreditiva,
6) izveštaju o razvoju kreditnog portfelja banke


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05:26 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Poruke u ovoj temi
Organizacione strukture u bankarstvu - Vesnica - 06-05-2010 05:26 PM

Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Uticaj organizacione kulture na novozaposlene - prihvatanje ili neprihvatanje org. derrick 0 1,504 04-06-2013 03:04 PM
zadnja poruka: derrick
  Analiza demografske strukture grada Pregrade profesorXXX 0 1,204 09-06-2011 10:10 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Promena organizacione strukture na konkretnom preduzecu firma Enmon iz Zirovnice Vesnica 0 2,472 13-05-2010 01:35 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Prilagođavanje organizacione strukture Vesnica 0 1,970 12-05-2010 09:26 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Tržišne strukture Vesnica 0 2,329 07-05-2010 05:01 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: