Organizacija proizvodnje

. Priprema i proizvodnja bez izmena


U osnovi, prikazani odnosi na slici 1 odražavaju bitne relacije. Međutim, zavisno od “vremenske dimenzije”, odnosno rokova, moguće je razlikovati:

- rokovi isporuke, odnosno popune zaliha, zadati
- rokovi isporuke, odnosno popune zaliha, ne predstavljaju ograničavajući faktor.

Druga mogučnost ostavlja otvorenim kumuliranje zahteva-potreba za istim proizvodima, a time i povećanje veličine serije. To znači otvara se mogućnost za operativnim planiranjem sa terminiranjem.

U oba slučaja, međutim, da bi otpočela proizvodnja, operativna priprema mora da obezbedi sve bitne pretpostavke da bi se proizvodnja odvijala bez realno očekivanih zastoja, prekida, zbog neobezbednosti potrebnih uslova. Da bi se to postiglo polazi se od elemenata koji su neophodni za normalno funkcionisanje radnih mesta, a to su:

- nosioci informacije (tehničko-tehnološki i operativni),
- reprodukcioni materijal (podrazumeva i poluproizvode i delove koji se uključuju tokom proizvodnog procesa),
- alati i pribori - energija
- mašina - pomoćni materijali, fluidi i sl.
- operator - radni prostor

Sve ovo pretpostavlja prostornu determinisanost kroz identifikovana radna mesta, a u saglasnosti sa tehnološkim zahtevima postupnosti u napredovanju proizvodnog procesa, a to znači da za svako radno mesto postoji operacija kao radni zadatak u kontinuitetu. Naime, ovako relativno oštar zahtev se može postaviti realno u uslovima serijske odnosno masovne proizvodnje, koje pretpostavlja primenu metoda planiranja i terminiranja operacija.

Zanemarujući za trenutak ove oštrije zahteve, ostaje da nema proizvodnje uopšte ako pobrojani elementi ne egzistiraju na radnim mestima. Stoga pojednostavljeni prikaz na slici 1 treba modifikovati, što je dato na slici 3. U ovaj prikaz su ugrađene pretpostavke da su energija, pomoćni materijali i radni prostor obezbeđeni. Kod proizvodnih sistema gde se sa ovim elementima javljaju poteškoće, slišni mehanizmi se pridodaju čime se upotpunjuje slika.