Opsta medjunarodna nadleznost

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Međunarodni sudovi formiraju se putem sporazuma ili konvencija između država ili od strane međunarodnih organizacija kao što su Ujedinjene nacije. Ovaj pojam uključuje ad hok tribunale, ali isključuje bilo koji sud pod isključivom nadležnošću jedne države.
Nadležnost
Pravo i dužnost pravosudnih organa jedne države da postupaju i odlučuju u stvarima privatnopravnog karaktera sa elementom inostranosti označava se kao njihova međunarodna sudska nadležnost. Ona je određena kako unutrašnjim propisima, tako i pomoću odredaba međunarodnog ugovora, koje imaju primat u primeni u odnosu prve, ukoliko je sporna situacija obuhvaćena međunarodnim ugovorom.
S obzirom na to, kao i na činjenicu da problem razgraničenja sfere dejstva (nadležnosti) nacionalnih pravosuđa na međunarodnom planu još uvek nije moguće rešiti na zadovoljavajući način, u teoriji međunarodnog privatnog prava postoji široka saglasnost da je ispravnije govoriti o sudskoj nadležnosti u neđunarodnom privatnom pravu, nego o “međunarodnoj” sudskoj nadležnisti nacionalnih sudova.
Propisivajući kriterijume nadležnosti svojih sudova svaka država polazi od sopstvene procene intenziteta veze slučaja koji predmet odlučivanja ima sa njenim pravnim položajem. Kao kod opredeljivanja za određenu tačku vezivanja prilikom stvaranja kolizione norme, tako i u ovom slučaju void se rčuna o državljanstvu ili prebivalištu stranaka, o mestu zasnivanja, ispunjenj ili povrede jedne pravne obaveze, o mestu nalaženja sporne stvari pa čak, pod određenim pretpostavkama, i volji učesnika građansko pravnih odnosa sa elementom inostranosti.
Pored nesumnjivog značaja regulisanja ovog problema na makro planu odnosa između država, od toga kako je on rešen zavise, pre svega, individualna prava i obaveze subjekta. Očito da nije sve jedno da li će u konkretnom slučaju suditi domaći ili strain sud, ako se zna da tom prilikom nacionalni sudija prolazi isključivo od sopstvenih kolizionihnormi, kao i vlastitog prava pri kvalifikaciji tačaka vezivanja ili pravne prirode spornog odnosa , stanja ili situacije.
Domaći sud je nadležan za suđenje kad je njegova nadležnost za spor sa međunarodnim elementom izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova, domaći sud je nadležan za suđenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.

Nadležnost suda Srbije za lica bez državljanstva
Pitanje prijema stranca u državljanstvo Republike Srbije regulisano je članom 14. Zakona i glasi: Stranac kome je shodno propisima o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike Srbije, pod uslovom:

1) da je navršio 18. godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;
2) da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da ce otpust dobiti ako
bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;
3) da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno
prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore;
4) da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Uslov iz tacke 2. stava 1. ovog člana ispunjen je ako je zahtev podnelo lice bez državljanstva ili lice koje pruži dokaz da ce po zakonu zemlje čiji je državljanin izgubiti državljanstvo prijemom u državljanstvo Republike Srbije.
Ako strana država ne dozvoljava otpust iz državljanstva ili za otpust postavlja uslove koje stranac ne može ispuniti, ispunjenost uslova iz tacke 2. stava 1. ovog clana ne traži se ako podnosilac zahteva podnese izjavu da se odrice stranog državljanstva u slucaju sticanja državljanstva Republike Srbije. Odricanje ili gubitak ranijeg državljanstva nece se zahtevati ako to nije moguce ili se ne može razumno očekivati.

U slučaju kad su oba ili jedan roditelj u trenutku rodenja deteta državljani Republike Srbije a dete je rodeno u inostranstvu zahtev za upis u maticnu knjigu rodenih gde se ujedno evidentira i državljanstvo Republike Srbije podnosi jedan roditelj preko DKP Srbije na cijem području roditelj koji podnosi zahtev privremeno boravi. Zahtev se može podneti i matičnoj službi opštine po mestu poslednjeg prebivališta roditelja u vreme rodenja deteta, radi upisa u maticnu knjigu rodenih i ujedno se evidentira cinjenica državljanstva Republike Srbije. Ako roditelji nisu imali zajedničko prebivalište, upis se vrši po mestu prebivališta jednog od roditelja, a ako je mesto prebivališta roditelja nepoznato, upis se vrši po mestu rođenja jednog od roditelja (Zakon o maticnim knjigama Republike Srbije).

Nadležnost u suđenju
Vrhovni sud Srbije odlučuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.
Vrhovni sud Srbije odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.
Nadležnost izvan suđenja
Vrhovni sud Srbije:
• utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava;
• daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast;
• razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova;