Operativni sistem FreeBSD

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

ISTORIJA UNIX OPERATIVNOG SISTEMA

RAZVOJ UNIX-A U BELL-OVIM LABORATORIJAMA -

Prvu verziju operativnog sistema UNIX razvio je 1969. godine Ken Thompson, član AT&T- ove istraživačke grupe Bell-ovih Laboratorija (The Research Group at Bell Laboratories) na DEC-ovim računarima PDP-7 sa ciljem da napravi pogodan timesharing sistem. (*Kompjuterski sistemi tih godina su bili potpuno nekompatibilni, čak i kad su u pitanju različite verzije sistema istog proizvođača. Operativni sistemi su izvršavali samo ograničene zadatke i to samo na mašinama na kojima su bili napisani. Ako bi firma želela da unapredi svoje kompjutere, to bi značilo instaliranje novog sistema, ali i ponovno unošenje svih podataka!*) Njemu se uskoro pridružio Dennis Richie, koji je ranije radio na projektu MULTICS (*Multiplexed Information and Computing Service*), koji ekonomski nije bio pogodan za dalje razvijanje. Od MULTICS-a je preuzeto mnogo toga: organizacija fajl sistema, ideja da se komandni interpreter (nazvan shell - ljuska) izvršava kao korisnički proces (a ne sistemski), korišćenje različitih procesa za svaku komandu, linijsko editovanje i druge. Naravno na UNIX su uticali i drugi operativni sistemi, pogotovo MIT-ov (Massachusetts Institute of Technology) CTSS (Compatible Time-Sharing Service), a sam UNIX je uspeo u onome što oni nisu - postao je snažni operativni sistem, neobične jednostavnosti i elegancije. Druga verzija UNIX-a bila je portovana na računare DEC PDP-11. Ove verzije UNIX-a bile su programirane u asembleru. Ken Thompson je 1970. godine napisao programski jezik B (po ugledu na Martin Richards-ov BCPL), i njega je Dennis Ritchie 1973. godine proširio strukturama podataka, stvorivši programski jezik C u kom će sledeća verzija UNIX-a biti implementirana. Ova verzija je pokazala da postoje mnoge prednosti pisanja operativnog sistema u jeziku visokog nivoa, kakav je C (multiprogramiranje, deljenje koda, reusability...), tako da su danas sve verzije UNIX-a napisane u C-u. UNIX je ubrzo prešao na sisteme čiji je hardver podržavao multiprogramiranje (PDP-11/45) i tako dobio velike mogućnosti unapređivanja. Ken Thompson i Dennis Ritchie su 1973. godine na simpozijumu o principima operativnih sistema, održanom na Purdue univezitetu, predstavili svoj rad o UNIX operativnom sistemu, a 1974. godine prvi put je opisan u tehničkom žurnalu. Predavanja o UNIX-u koja je Ken Thompson držao na Berkeley univerzitetu (University of California at Berkeley - UCB) bila su od velikog značaja za povećanje popularnosti UNIX-a na fakultetima. 1976. je Version 6 UNIX bio distribuiran mnogim fakultetima pod akademskim licencama. Na Berkeley-ju je osnovana grupa za istraživanje - Computer Science Research Group (CSRG), čiji je rukovodilac bio Robert Fabry. Unapređenja koja je CSRG doneo UNIX-u nazvana su Berkeley Software Distribution (BSD). Sa dolaskom UNIX-a na Berkeley-u počeo je i rad na INGRES bazi podataka, koja je preteča jedne od najboljih baza podataka današnjice - Posgres baze podataka. Sledeća verzija Version 7 UNIX je objavljena 1978. godine. Ovaj UNIX sistem radio je na PDP-11/70 i Interdata 8/32 računarima, a uskoro je portovan i na VAX, gde dobija oznaku
32V. Version 8 iz 1985. uključuje I/O stream sistem (sistem ulazno/izlaznog toka) kojim se omogućuje fleksibilnost kernela u međuprocesnoj komunikaciji (IPC), i uključuje se RFS (Remote File System-daljinski fajl sistem) sličan SUN-ovom NFS-u (Network File System) koji danas predstavlja standardni način deljenja fajlova među UNIX-ima. Sledeće verzije (Version 9 (1986), Version 10 (1989) i Plan 9 (1991)), ostale su dostupne samo istraživčkoj grupi unutar Bell-ovih laboratorija.

- RAZVOJ UNIX-A OD STRANE USG -

Zbog svojih osobina i mogućnosti (timesharing os, multitasking i multiuser os) UNIX je postao primamljiv i za komercijalnu upotrebu. Nakon Verzije 7 formirana je posebna grupa, UNIX Support Group (USG), u okviru AT&T sa zadatkom da se brine o UNIX sistemu. Njihova prva distribucija bila je System III (1981. god.) i ona je imala ugrađene mogućnosti iz Version 7, 32V, real time UNIX/RT i Programmer's Work Bench (PWB) sistema (interne verzije u Bell-ovim laboratorijama).
USG je 1983. god. objavio System V, System III derivat, zatim se preformirao u UNIX System Development Laboratory (USDL), i 1984. god. objavio UNIX System V Release 2 (V.2). Sledeća verzija - UNIX System V Release 2, Version 4 (V.2.4), donela je implementaciju virtualne memorije sa paging-om tipa kopiraj-pri-upisu i deljenu memoriju. USDL se transformisao u AT&T Information Systems (ATTIS), koji je 1987. god. distribuirao System V Release 3 (V.3). SVR3 je adaptirao implementaciju I/O stream sistema iz V8 (nazvanu STREAMS) i uključio je RFS.
ATTIS 1989. godine postaje UNIX Software Organization (USO) i razvija UNIX System V Release 4 (SVR4), kombinujući mogućnosti iz SVR3, 4.3BSD, Microsoft Xenix i SunOS operativnih sistema. Predstavlja skoro potpuno prekodiran System V kernel i podržava procesovanje u realnom vremenu, process scheduling klase, signale i IPC, dinamično alociranje struktura podataka, upravljanje virtualnom memorijom, virtualni fajl sistem i kontrolu poslova (job control). SVR4 radi kako na 32-bitnim mikroprocesorima tako i na superkompjuterima i u potpunosti je usaglašen sa POSIX standardom. SVR4 je razvijan tako da postane jedinstvena platforma za komercijalni razvoj UNIX-a, a na njemu su radili kako komercijalni tako i akademski projektanti. Oni su u tome svakako i uspeli, tako da SVR4 predstavlja možda i najznačajniju varijantu UNIX-a, pošto je objedinio sve najznačajnije mogućnosti UNIX-a koje su razvijene.
Posle izdavanja SVR4 USO postaje Unix System Laboratories (USL), koji postaje deo Novell-a 1993. godine.

UNIX NA BERKELEY UNIVERZITETU -

Najveći doprinos UNIX-u doneo je University of California at Berkeley (UCB). Prvu zvaničnu distribuciju UNIX-a (3BSD) napravio je 1978. god. Bill Joy, autor vi-a (što je

ISTORIJA:
RAZVOJ UNIX-A U BELL-OVIM LABORATORIJAMA ………………… … 1
RAZVOJ UNIX-A OD STRANE USG ………………………………………. . 2
UNIX NA BERKELEY UNIVERZITETU ……………………………………….2
STANDARDIZACIJA UNIX-A ………………………………………………… 3
DALJI RAZVOJ BSD-A ……………………………………………………… . . 4
- FreeBSD
- NetBSD
- OpenBSD
DIZAJN:
O FreeBSD-u ………………………………………………………………… . 7
MODEL RAZVOJA ……………………………………………………………. . 8
RAZVOJ ……………………………………………………………………… … 8
INSTALACIJA …………………………………………………………………. . 9
PORTS&PACKAGES …………………………………………………………. . 9
KERNEL ……………………………………………………………………… … 9
PROCESI ………………………………………………………………………. 10
MEMORY MANAGEMENT …………………………………………………. . 12
I/O SISTEM …………………………………………………………………… 13
FAJL SISTEM ………………………………………………………………… 14
NETWORK FAJL SISTEM …………………………………………………. . 15
STARTOVANJE FreeBSD-a ………………………………………………. . 15
KOMPAJLIRANJE KERNELA ……………………………………………… . 15
KORISNICKI INTERFEJS:
SHELL ……………………………………………………………………… . . 16
X-WINDOWS ……………………………………………………………… … 16
LITERATURA…………………………………………………………………24