Komandna odgovornost

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Poslednjih desetak godina u najširoj javnosti kao i u stručnoj pravničkoj javnosti je predmet interesovanja i rasprave postala je tzv. komandna odgovornost. Sasvim sigurno da o komandnoj odgovornosti se ne bi raspravljalo niti bi bilo u centru pa`nje i interesovanja da nije bilo Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu.

Do tada o komandnoj odgovornosti se veoma malo znalo uopšte u nauci međunarodnog krivičnog prava. S druge strane komandna odgovornost nije bila predviljena ni u jednom savremenom krivičnom zakonodavstvu.

KRIVIČNO PRAVO

Ključni izazovi sa kojima se krivično pravo suočava u bavljenju masovnim zločinima vode do jedinstvene dileme. Pravo i dokazi ukazuju na odgovornost daleko van kruga nekolicine pojedinaca koji praktično mogu biti procesuirani. Međutim, čak i ovi malobrojni mogu često da budu osuđeni samo primenom teorija o indirektnoj odgovornosti, koja ih okrivljuje za zla koja su van njihove potpune kontrole ili namera. Pravo je, tako, istovremeno i previše stidljivo i previše ambiciozno, i slabi svoj legitimitet. U Hagu tužioci teže ka tome da povećaju i osnaže svoje profesionalno polje međunarodnog krivičnog prava koje je u nastajanju, u čijem okviru njihov interes leži u maksimiziranju osuda mnogih optuženika, čak i srednjeg i nižeg ešalona. Ovo ih vodi otpuživanju okrivljenih za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Ali, sama amplituda ove doktrine sugeriše da pod optužbe potpada daleko veći broj ljudi nego što sudovi u demokratijama u tranziciji realno gledano mogu da procesuiraju, a da ne rizikuju ozbiljne nemire. Nacionalni tužilac u državi koja je odnedavno demokratska podstaknut je da javno iznese koji funkcioneri u interesu socijalnog pomirenja i konsolidacije režima žele da minimiziraju procesuiranje svih, sem visoko rangiranih u prethodnom rukovodstvu.

Domaći tužioci na taj način teže da upotrebe pravo «komandne odgovornosti», s obzirom na to da ono u velikoj meri ograničava one koji potpadaju pod kažnjavanje. Na taj način upravo one karakteristike komandne odgovornosti koje ovu doktrinu čine privlačnom za nacionalne tužioce, čine je neprivlačnom za međunarodne tužioce. Suprotni je slučaj kada je reč o učešću u poduhvatu.

Međunarodni tužioci su tako podstaknuti da «preopterete optužbu», nacionalni tužioci da «je rasterete». Rezultat je da domaći i međunarodni sudovi koriste različite pravne metode da karakterišu počinioce koji su slično pozicionirani, ostvarujući različite rezultate, ugrožavajući koherentnost međunarodnog prava. Problem je barem nešto manji kada shvatimo da komandna odgovornost zahteva kontrolu nadređenog nad važnim aspektima organizacije koja vrši nezakonito delo, nezavisno od konkretnog pojedinca koji ga vrši. Ova interpretacija, prihvaćena u novijoj evropskoj sudskoj praksi, eliminiše sadašnji visoki rizik od oslobađajuće presude. Time ona smanjuje podsticaje da se preterano oslanjamo na učešće u poduhvatu, što je nepopravljivo neprecizno i opasno anti-liberalno. Ovaj projekat analizira zajedno motive počinilaca, tužilaca i moćnih posmatrača. Projekat predlaže integralni «ekonomski» model za dilemu koju sam upravo pomenuo, i rešenje za nju.

Kroz istoriju

Kroz istoriju ljudskog društva pokušava se pronaci adekvatan način sprečavanja i kažnjavanja ratnih zlocina pocinjenih za vrijeme vojnih sukoba izmedu zaracenih strana. Procesuiranje krivicnih djela ratnog zlocina veoma su kompleksna i zahtjevaju angažovanje šire medunarodne zajednice obzirom da se, najcešce, izvršioci tretiraju na jednoj od zaracenih strana kao heroji i patriote. Komandna odgovornost predstavlja jedan od ozbiljnijih izazova u procesuiranju ratnih