Oblici reosiguranja

Реосигурање представља осигурање осигуравајућих друштава, односно реосигурање је трансфер дела ризика који осигуравајуће друштво путем уговора о осигурању преузима у целини у име својих осигураника на друго осигуравајуће друштво, реосигуравача, који нема никакве директне уговорне везе са осигураником. Услов за постојање реосигурања је претходно закључен уговор о осигурању осигуравача са осигураником али између осигураника и осигуравача не постоји директан уговорни однос. Реосигуравач је обавезан да исплати штету осигуравачу а не осигуранику. Између осигуравача и реосигуравача формира се уговорни однос којим се реосигуравач обавезује да ће осигуравачу платити део или у целини износ штете када настане осигурани случај док осигуравач има обавезу плаћања премије реосигуравачу.

Прво основано реосигуравајуће друштво било је Колон Реиншуренс Компани (Cologne Reinsurance Company) 1842. године у Хамбургу. Од настанка првог реосигуравајућег друштва па све до данас тежи се минимизирању ризика, кроз његову просторну дисперзију, који осигуравајућа друштва преузимају од својих осигураника. За реосигурање може се тврдити да представља кључан облик управљања ризиком осигуравајућих друштава. Савремени услови су праћени високом концетрацијом високих вредности ризика и самим тим реосигуравачи такође преносе део ризика који не могу покрити сопственим фондовима.

Увод
1. Први облици реосигурања 2
2. Врсте уговора у реосигурању 3
2.1. Уговори о реосигурању по броју предмета 3
2.2. Извршење уговора о реосигурању 4
3. Методе реосигурања 4
4. Врсте реосигурања 6
4.1. Пропорционални уговори о реосигурању 6
4.1.1. Квотно реосигурање 7
4.1.2. Свотно-ексцедентно реосигурање 8
4.2. Непропорционални уговори о реосигурању 9
4.2.1. Реосигурање вишка штете 9
4.2.2. Реосигурање техничких резултата 10
Закључак 11
Литература 12