OBEZBEĐIVANJE KREDITNIH SREDSTAVA

SADRŽAJ



UVOD

1.Osnovi kreditne politike preduzeća......................................................str.5
2.1.Pozajmljeni kapital.................................................................str.5
2.2.Klasifikacija kredita................................................................str.5

3. Bankarski krediti................................................................................str.10
3.1.Različite vrste bankarskih kredita........................................str.10
3.1.1.Terminski krediti...............................................................str.10
3.1.2.Akreditivi...........................................................................str.11
3.1.3.Kreditiranje po osnovu sredstava aktive..........................str.12
3.1.4.Finansiranje zaliha...........................................................str.13
3.1.5.Potrošački krediti..............................................................str.14
3.1.6. Sezonski krediti...............................................................str.14

4. Odobravanje i korišćenje kredita.......................................................str.15
4.1. Inatrumenti obezbeđenja kredita........................................str.16

5.Uslovi kreditiranja MSB kod poslovnih banaka...................................str17
5.1. Uslovi kreditiranja MSB kod Banca Intesa ad Berograd....str.17
5.2.Prezentacija kredita bizinvest.............................................str.20
5.3. Uslovi kreditiranja MSB kod ProCredit banke....................str.32

6.Kreditne kartice pravnih lica...............................................................str.35
6.1. Karakteristike i način upotrebe biznis kreditnih kartica......str.36

7.Program razvoja MSB posredstvom NBS..........................................str.37

8.Prednost i nedostaci kreditnog finansiranja.......................................str.39
ZAKLJUČAK
LITERATURA

BIOGRAFIJA




UVOD



Svaki preduzetnik,pre započinjanja novog biznisa,susreće se sa problemom pribavljanja potrebnih novčanih sredstava.Pri tom se suočava sa tri ključna pitanja:

• Koliko je novca potrebno ?
• Gde se novac može nabaviti ?
• Pod kojim uslovima se novac može dobiti ?

Opstanak,rast i razvoj firme nije moguć bez investicija,zato je vrlo bitno da preduzetnici budu upoznati sa različitim izvorima kapitala,kao i očekivanjima i obavezama vezanim za njihovo korišćenje.U traženju izvora kapitala za svoj biznis,preduzetnik se može opredeliti za sopstvena ili pozajmljena sredstva.

Najelementarniji oblik sopstvenog finansiranja se odnosi na upotrebu sredstava sopstvene ušteđevine i pomoći porodice i prijatelja.Ovakvo finansiranje karakteristično je za ranu fazu preduzetničkog biznisa i po pravilu postaje nedovoljno za dalji napredak poduhvata,što podrazumeva korišćenje eksternih izvora.Jedan od takvih izvora sredstava je pozajmljeni kapital,odnosno bankarski krediti.

U svom poslovanju poslovne banke posebnu pažnju poklanjaju poslovnoj politici iz domena kreditne podrške privredi i drugim klijentima.I ako su banke razvile strukturu svojih ponuda u domenu kreditiranja,to se posebno odnosi na kreditiranje privrede iz domena finansiranja obrtnih sredstava,modernizacije opreme i drugih vidova osnovnih sredstava.U tom smislu razvile su čitav sistem informisanja o svim oblicima kreditiranja klijenata.



1.OSNOVI KREDITNE POLITIKE PREDUZEĆA

Pre nego što preduzeće počne da se interesuje za kredit, njegovi ciljevi i politika moraju biti jasno utvrdjeni. Definisanjem kreditne politike preduzeća,korišćenja sredstava,dinamika otplate i sl. obezbedjuje se osnov za kvalitetan menadžment. Ovo preduzeću omogućava da osigura potencijalno ostvarivanje profita, pri čemu istovremeno rukovodi potencijalnim rizicima.

U utvrdjivanju i donošenju odluke za korišćenje kredita preduzeće treba pažljivo da prouči interne i eksterne dimenzije poslovanja u sopstvenom okruženju: konkurentan položaj na tržištu, dosadašnje iskustvo, potencijalno tržište i kretanja u poslovanju, sposobnost kadrova i tehnologiju. Od suštinskog je značaja da politika firme jasno definiše predvidjene uslove i procedure, kao i da obuhvati okolnosti pod kojima će se prihvatiti bilo koje odstupanje od utvrdjenih procedura poslovanja.




2.POZAJMLJENI KAPITAL



U današnjoj privredi bankarski krediti se plasiraju raznim korisnicima za finansiranje brojnih namena,sa različitim rokovima i uslovima kao što su kamatne stope,kolaterali,planovi otplate i sl.Zbog različitosti oblika kredita,u funkciji forme i sadržine,postoje mnogi kriterijumi podele kredita,a neke od njih ćemo pomenuti i objasniti.



2.1.Klasifikacija kredita


Prema obliku u kojem se daje kredit može biti:
• naturalni
• robni
• novčani

Naturalni krediti su najstariji oblik kredita i u savremenom svetu se rerko koriste.Ovi krediti se daju i vraćaju u nekom naturalnom obliku.Robni,ili robno-novčani krediti,se uzimaju u robi a vraćaju u novcu.Robni krediti se još nazivaju i komercijalni ili trgovački krediti.Novčani ili bankarski krediti se daju i vraćaju u novcu.Današnji pojam kredita uglavnon podrazumeva novčani kredit.


Prema ekonomskoj nameni krediti mogu biti:
• proizvođački
• potrošački
• izvozni
• uvozni
• sanacioni
• otkupni.

Proizvođački krediti su krediti koji povećavaju proizvođački moć dužnika i to putem direktnog povećanja proizvodnje.Ovi krediti su veoma značajni za održavanje kontinuiteta reprodukcije.Potrošački krediti povećavaju potrošački moć dužnika i oni na indirektan način povećavaju proizvodnju.Njihov značaj dolazi do izražaja pri regulisanju robno-novčanih odnosa.Ostale vrste kredita direktno utiču na uvoz,izvoz,otkup robe i sanaciju privrednih subjekata.


Prema upotrebi krediti mogu biti:

• krediti za obrtna sredstva
• krediti za osnovna sredstva
Krediti za obrtna sredstva obezbeđuju dodatna sredstva za potrebe nabavke koja je u funkciji proizvodnje i to su uglavnom krediti kratkoročnog karaktera koji imaju veliku primenu.Krediti za osnovna sredstva su dugoročnog karaktera i predstavljaju investicione kredite koji su u funkciji nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava.


Prema roku odobravanja iu naplate krediti mogu biti:

• kratkoročni
• srednjeročni
• dugoročni

Kratkoročni krediti su krediti čiji je rok vraćanja do jedne godine.a samo u izuzetnim slučajevima do dve godine.Oni se po dospeću moraju vratiti da bi se po potrebi ponovo odobrili njihovom korisniku,pod uslovom da su direktnoj funkciji procesa proizvodnje.Srednjeročni krediti se odobravaju na period do 5 godina i služe za nabavku trajnih potrošnih dobara,opreme,kao i za određenu proizvodnju.Dugoročni krediti imaju karakter investicionog ulaganja i odobravaju se na period 5 do 20 godina.Ovi krediti se koriste za nabavku investicione opreme,mašina,izgradnju fabrika i sl.kod odobravanja ovih kredita moraju da postoje čvrsti argumenti da će po isteku roka na koji su odobreni biti vraćeni i da će investicija zbog koje se odobravaju biti profitabilna.Pošto je reč o kreditima koji su po pravilu većeg obima,posebna pažnja se mora voditi i o efektima ulaganja kredita i proceni boniteta,kao i garanciji koju dužnik treba da obezbedi poveriocu.


Generalna šema kredita na bazi ročnosti izgleda ovako:

• kratkoročni krediti do 1 godine
• srednjeročni krediti od 1 do 7 godina
• dugoročni krediti obično na 10 godina i duže

Prema poveriocu krediti mogu biti:

• bankarski
• javni
• domaći
• inostrani
• zadružni