Obavezno zdravstveno osiguranje u Srbiji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pojam zdravstvene zaštite obuhvata organizovanu i sveobuhvatnu delatnost društva u cilju očuvanja zdravlja građana. Pored zdravstvenih usluga, ovaj pojam uključuje i područje upravljanja i finansiranja u svim segmentima društva koji su značajni za socijalnu sigurnost i zaštitu stanovništva. Zdravstveno osiguranje predstavlja posebni oblik društvene organizovanosti pri kojoj se pacijenti osiguravaju od rizika oboljevanja i povređivanja , posredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja, koje preuzima taj rizik na sebe nadoknađujući štetu osiguraniku u slučaju odštetnog zahteva. Začetke modela obaveznog zdravstvenog osiguranja u formi koja je prisutna i danas, postavio je Bismarck-ov sistem socijalnog osiguranja. On počiva na doprinosima koje u „bolesničke kase“ uplaćuju zaposleni i poslodavci. Posle Drugog setskog rata u Engleskoj se uspostavlja Beveridge-ov model ili sistem nacionalne zdravstvene zaštite koji počiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju finansiranom iz državnog budžeta na osnovu poreza. U zemljama sa socijalističkim društvenim poretkom razvijen je Semaškov model socijalističkog zdravstvenog osiguranja kao pandan Beveridge-ovom modelu, samo sa ideološkom razlikom. U radu su u najznačajnijim elementima prikazani navedeni sistemi zdravstvenog osiguranja . Suština savremenog koncepta zdravstvene osiguranja u Evropi je u uvažavanju principa solidarnosti. Ovaj princip predstavlja osnovni postulat u afirmaciji demokratije i ekonomske razvijenosti društva. Načinjen je i osvrt na privatno zdravstveno osiguranje u SAD. Za ovaj sistem važi da, iako je najskuplji i često omogućuje visok standard zdravstvenih usluga, ne obuhvata princip solidarnosti. Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zaštite su:
• Univerzalnost - obezbediti pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja svim stanovnicima
• Ekonomičnost - očuvanje troškova zdravstvene zaštite na određenom nivou.
• Pravičnost - ljudima koji imaju jednake zdravstvene potrebe mora biti osiguran jednak kvalitet zdravstvenih usluga.
• Sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga
• Autonomija za davaoce zdravstvenih usluga

Sistem zdravstvene zaštite obuhvata osnovne elemente zdravstvene zaštite i njihovu međusobnu uređenost. Među navedene elemente spadaju:
• Korisnici zdravstvene zaštite, koji u tom sistemu nastupaju direktno, tako što sami plaćaju zdravstvene usluge i proizvode ili indirektno kao osiguranici organizacija obaveznog ili dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
• Dobra zdravstvene zaštite koja čine usluge i proizvodi kojima pojedinci mogu zadovoljiti svoje potrebe u u pogledu zdravstvene zaštite
• Organizacije zdravstvene zaštite koje pružaju usluge i proizvode
• Država, koja u sistemu zdravstvene zaštite uobličava društveni interes i ostvaruje ga u okviru tog sistema bilo da to čini neposredno utičući na upravljanje u organizacijama zdravstvene zaštite ili organizacijama obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da odgovarajućim postupcima reguliše aktivnosti i učinke zdravstvenih organizacija
Kada definišemo područje zdravstvenog osiguranja, onda po teoriji osiguranja mora područje zdravstva ispunjavati određene uslove osiguravanja, i to:
• postojanje potencijalnog rizika
• postojanje "stranke" odnosno osiguranika koji je spreman da se pred rizikom osigura
• postojanje onog koji je spreman da taj rizik preuzme na sebe, koji je spreman da se od tog rizika osiguranja obezbedi....

Sadržaj:

1 UVOD 3
1.1 Metodološki pristupi i metode 4
1.1.1 Osiguranje imovine i lica 5
1.1.2 Kopneno, vazdušno i pomorsko osiguranje 5
1.1.3 Obavezno i dobrovoljno osiguranje 6
1.1.4 Unutrašnje i spoljašnje osiguranje 6
1.1.5 Saosiguranje 6
1.1.6 Reosiguranje 7
1.1.7 Retrocesija 7
1.1.8 Premijsko i uzajamno osiguranje 8
1.1.9 Individualno i kolektivno osiguranje 8
1.2 Sistemi zdravstvene zaštite 8
1.3 Zakoni utemeljeni na Bismark-ovom modelu zdravstvene zaštite 9
1.4 Semaškov model zdravstvene zaštite 11
1.5 Pravna regulativa u osiguranju 14
1.6 Finansiranje zdravstvene zaštite 15
1.6.1 Zdravstveno osiguranje građana koji ostvaruju prihode 15
1.6.2 Zdravstveno osiguranje članova porodice 15
1.6.3 Zdravstveno osiguranje građana koji ne ostvaruju prihode 16
1.7 Zdravstveno osiguranje u Srbiji 17
1.8 Društva za osiguranje 19
1.8.1 Penzioni fondovi 19
1.8.2 Investicioni fondovi 22
1.8.3 Monetarna politika 22
1.9 Ulaganje u investicioni fond 25
1.10 Vrste fondova 26
1.11 Dopunsko zdravstveno osiguranje 29
1.12 Reforma zdravstvenog sistema Srbije 30
1.12.1 Mesto i uloga RZZO u sistemu finansiranja zdravstvene zaštite stanovništva 33
1.13 Decentralizacija u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srbije 35
1.13.1 Tipovi decentralizacije 37
2 ZAKLJUČAK 42
3 LITERATURA 44