Osiguranje poljoprivrede i prehrambene industrije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.




Od postanka sveta pa do danas čovekov život i imovina bili su ugrožavani raznim rizicima, prouzrokovani bilo stihijskim događajima, bilo nesrećnim slučajevima. Čovek se sa ovim nedaćama borio na različite načine. Sa razvojem društva, razvijao se i sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile. Smatra se da je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zaštitu imovine koja je bila preteča delatnosti osiguranja .
Opasnosti koje ugrožavaju imovinu i lica su beoma brojne, ponekad i izuzetno teške. Ima opasnosti koje su se tokom vremena smanjivale (granica smrtnosti je pomerena zahvaljujući razvoju medicinske nauke), dok su se neke povećavale a javljaju se i nove (pojačan saobraćaj i sl.). Čovek je uvek nastojao da smanji broj štetnih događaja slučajnog karaktera, i u toj težnji ponekad postiže dobre rezultate. Ipak, bez obzira na sve preventivne mere koje se preduzimaju, neke štete izmiču kontroli, te zaštita od njih može biti samo u smislu nadoknade sredstava za obnavljanje uništenih (oštećenih) dobara...


Pojam i suština osiguranja

Razvojem ljudske zajednice pojavila se potreba za zaštitom sopstvenih dobara kako od elementarnih nepogoda, tako i od posledica sopstvenog delovanja kojim se može naneti šteta tuđim ili svojim dobrima. Početni oblici zaštite ljudima koje je pogodila nesreća bili su zajednički prilozi i pomoć zajednice – sela, rodbine i sl. Ovakve, manje ili više organizovane akcije, mogu se smatrati počecima savremenog osiguranja.
Danas je osiguranje visokorazvijena društvena delatnost koja obezbeđuje ekonomsku zaštitu osiguranicima, pravnim i fizičkim licima, od štetnih dejstava i poremećaja do kojih dolazi nastankom osiguranog slučaja ili ostvarenjem osiguranog rizika.
U suštini, osiguranje predstavlja udruživanje lica izloženih istoj opasnosti s ciljem da zajednički podnesu štetu za koju se unapred zna da će, prema teoriji verovetnoće, zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti. Svi kod kojih može doći do izlaganja opasnosti dolaze do ubeđenja da je nužno udruživanje sa ostalima radi zajedničkog podnošenja štete. U tome se izražava karakter uzajamnosti, karakter solidarnosti u osiguranju. Preko osiguranja se izjednačavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom, lako podnošljivom nivou. Tehničku suštinu osiguranja predstavlja atomiziranje rizika tj. njihovo razbijanje na mnoštvo osiguranika, odnosno usitnjavanje krupnih šteta na, u prenosnom smislu, bezbroj manjih....