Oblasti slobodne trgovine

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike. . .

Ekonomske integracije, pojam, vrste i nastanak

Ekonomske integracije obično nastaju na dva načina. Prvi je političkom voljom države koja je dovoljno snažna da takvu ideju nametne (npr. Rimsko carstvo, ili evropske kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Drugi je na bazi sporazuma između suverenih država. To je uobičajeni način stvaranja integracija u XX veku, i obično podrazumeva neku vrstu institucionalne forme udruživanja. Ekonomska integracija se ostvaruje na prostoru koji obuhvata teritorije više država, sa ciljem da se otklone prepreke kretanju, pre svega, robe, ali i usluga i faktora proizvodnje. Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija, pri čemu svaka sledeća uključuje u sebe karakteristike one prethodne. Uz to, efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju, pa tako države posle toga nastoje da uspostave više oblike saradnje.

Sporazum o preferencijalnoj trgovini: Države koje su zaključile ovakav sporazum primenjuju na međusobnu razmenu niže carinske stope u odnosu na carinske stope koje se primenjuju na uvoz iz zemalja izvan sporazuma. Međutim, niže carine se, po pravilu, ne primenjuju na celokupan uvoz, već samo na onu robu koja zadovoljava pravila o preferencijalnom poreklu. Na primer, Velika Britanija i zemlje Komonvelta su posle 1919. godine uspostavile sistem uzajamnih preferencijalnih carina. . .


Sadržaj :

UVOD 1
1.1 Ekonomske integracije, pojam, vrste i nastanak 2
1.2 Začeci slobodne trgovine 3
1.3 Oblasti slobodne trgovine 5
1.4 CEFTA 7
1.4.1 Članice CEFTA 8
1.4.2 CEFTA i njeni ciljevi 9
1.4.3 Prednosti zaključenja sporazuma «CEFTA» 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13