Ničeova kritika hrišćanstva

Bitno je na početku napomenuti da je nemački filozof Fridruh Niče u svojim delima kritikovao prvenstveno religioznu instituciju „Crkvu“ i njen stav prema Hristovom životu i delu tjs. „Ono sto je hrišćansko u crkvenom smislu“.S ovime na umu kritika hrišćanstva je kritika hrišćanske crkve, njenih moralnih normi i dogmi i njenog istorijskog uticaja na opštu dekadencu onog dela čovečanstva zahvaćenog ovom religijom.

Kako Niče definiše hrišćanstvo i zašto ga smatra nihilističkim?

„Hrišćanstvo je dekadentski pokret sastavljen od svakojakih otpadaka i izmeta:ono ne izražava propast jedne rase nego je od početka konglomerat od svih morbidnih elemenata koji se međusobno privlače i traže...Ono nije uslovljeno nacionalno , niti rasno:ono se obraća ugnjetanima na sve strane;ono nosi u sebi srdžbu protiv svega što je uspelo i što gospodari :njemu treba simbol koji pretstavlja prokletstvo svega što je uspelo i što gospodari ...Ono se protivi i svakome duhovnom pokretu , svakoj filozofiji: ono staje na stranu idiota i anatemiše duh . Mržnja protiv obdarenih, učenih, duhovno-nezavisnih:od sviju njih ona podozreva uspeo život i duh gospodara.“

Ovakvu religiju Niče smatra nihilističkom jer u njoj život postaje bezvredan sam po sebi jer se u takvoj religiji teži upravo ka suprotnosti pojma život-ka ništavilu, ka životu posle smrti u kome će nam po zasluzi biti dat obećani raj (ukoliko sledimo božje zapovesti i moralni kodeks crkve) ili će naša duša završiti u čistilištu ili pak u paklu gde će čitavu večnost plaćati za svoje grehe.

Gore navedene tvrdnje nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.Ako u svemu tome ima makar delimične istine kako je onda moguće da ovakva „religija dekadence“ uspe da opstane vise od dva milenijuma ,pa i dan danas da bude zastupljena u velikoj meri? Niče daje objašnjenja kroz istorijski kontekst u kome je hrišćanstvo nastalo i u kome se razvijalo.


1.1 Istorija hrišćanstva : nastanak, uzrok i istorijsko jačanje


Da bi mogli razumeti pojavu hrišćanstva neophodno je da se upoznamo sa istorijskim prilikama i prostorom na kome se ono pojavilo.

Hrišćanstvo se pojavljuje na tlu Izraela, koji je tada bio pod okupacijom Rimljana.Hrišćanstvu predhodi jevrejska religija-kult boga Jehove:
Jehova je bio bog pravde, svesti o moći, zadovoljstva sa sobom, nade u sebe: od njega se očekivala pobeda i spas, preko njega se uzdalo da priroda pruža ono što je narodu potrebno — pre svega kišu. Jehova je bog Izraela i sledstveno bog pravednosti: logika svakog naroda koji je moćan i na tome gradi svoju čistu savest.Kada Izrael biva rasčinjen anarhijom iznutra I Asircima spolja postalo je očigledno da se stari bog mora zameniti novim jer više nije odražavao ideale I težnje naroda iz koga je pronikao.Niče objašnjava da je došlo do promene u sistemu verovanja, pa stoga dolazi I do nužne izmene slike o bogu Jehovi. Jehova postaje “bog koji zahteva”, pošto vera više nema osnova u jakoj I stabilnoj državi ona biva okrenuta apstrakciji – biva okrenuta moći samog Boga koji odlučuje o njihovim sudbinama I koji od njih zahteva da žive po posebnom kodeksu ponašanja.



S A D R Ž A J
UVOD 3
1.1 Istorija hrišćanstva : nastanak, uzrok i istorijsko jačanje 3
1.2 Sveštenik kao stvaralac “moralnog poretka sveta” 5
1.3 Sveštenik-zarazni pauk života 6
1.4 Vrline koje propagira hrišćanstvo 7
1.5 Imaginarni svet kojim se zamenjuje stvarni svet 8
1.6 Isus-veliki simbolista 8
1.7 “Radosna vest” 9
1.8 Kritika hrišćanskog pojma Boga 11
Zaključak 12
Dodatak-Ničeov “Zakon protiv hrišćanstva” 13
LITERATURA 13