Neuronske mreze

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Suština inteligencije ali i mogućnost konstruisanja "inteligentnih mašina" koje bi mogle samostalno da rade, oduvek je privlačila ljude. Još su se mislioci u antičkoj Grčkoj bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zaključivanja. Vekovima kasnije, Lajbnic i Paskal pokušavali su da konstruišu mehaničku računsku mašinu za sabiranje. Tridesetih godina prošlog veka, objavljeni su radovi iz oblasti matematičke logike i iznošene mogućnosti konstruisanja univerzalnog transformatora informacija. Međutim, tek nekih dvadesetak godina kasnije, tačnije pojavom prvih računara, možemo govoriti o "inteligentnim mašinama".
U početku su se računari koristili uglavnom za izvršavanje računskih operacija ali vrlo brzo je uočeno da oni mogu mnogo više, pa čak i da preuzmu vršenje određenih intelektualnih operacija. Povoljni rezultati istraživanja naveli su neke od naučnika da daju preuranjene izjave kako se ubrzo može konstruisati "misleća mašina" ili "elektronski mozak".
Ova konstatacija bliska je i tzv. Tjuringovoj tezi, poznatoj u računarskim naukama, koja tvrdi da sve ono što može da se izračuna pomoću bilo koje mašine, uključujući na ovaj način i mentalne procese u mozgu, takođe može da se izračuna i pomoću personalnih računara, pa se inteligencija svodi na iznalaženje dovoljno dobrog programa za njih.
Polazeći od ovakvog načina razmišljanja, može se malo bolje razumeti kakvu su predstavu pioniri u ovoj oblasti imali o veštačkoj inteligenciji. Pedesetih godina XX veka smatrali su da će računari vrlo brzo postati šampioni sveta u šahu, da će otkriti i dokazati neku novu i značajnu matematičku teoremu kao i da će pisati takvu muziku koja će doživeti sve pohvale muzičkih kritičara. Smatrali su i to da će većina teorija u psihologiji biti u formi kompjuterskih programa. Zato je polovinom prošlog veka veštačka inteligencija bila je između fantastike, mašte, potencijalnih mogućnosti i praktičnih ostvarenja ...