Nepotpune rečenice u romanu Na Drini Ćuprija

U ovom radu ćemo pokušati da se, na osnovu jezičke građe romana „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića, osvrnemo na prilično složenu problematiku definisanja i kategorisanja nepotpunih rečenica u srpskom jeziku. U ovom uvodu ćemo nepotpune rečenice prikazati kao deo opštije slike podele rečenica (Stanojčić, Popović), dok će se naredna poglavlja fokusirati na opisivanje i podelu ovakvih rečenica (pre svega Stevanović, naspram starijih gramatičara) kao i njihove stilske vrednosti, koje smo prepoznali u romanu „Na Drini ćuprija“.

Naime, u pokušaju da savremene tokove u pristupu jeziku uključi u izučavanje srpskohrvatskog jezika Stanojčić i dr. sintaksi i rečenici pristupa, u teorijskom delu, inkorporirajući saznanja pragmatike i teorije informacije i komunikacije, a u praktičnom delu (gramatički priručnik) strukturalno-analitički, utvrđujući modele srpskohrvatske reeenice. Tako Popović, koji je radio sintaksički deo ove knjige, rečenicu definiše kao ne samo gramatičku, već i komunikativnu celinu kojom se iskazuje komunikativno završena poruka.

Umesto tradicionalne podele na prostu i složenu rečenicu, autor nudi podelu na komunikativnu (koja može biti prosta ili složena) i predikatsku rečenicu, koja je uvek prosta. Sistemskim jedinicama smatra reč, sintagmu i predikatsku rečenicu, čeije sintaksieke funkcije deli u dva najopštija tipa: komunikativne i konstituentske funkcije.

UVOD 3
1 Formalno i apsolutno nepotpune rečenice, eliptični iskazi 5
2 Stilske vrednosti bezglagolskih rečenica 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15