Nepotpuna konkurencija, monopol, oligopol

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Opšte je poznato da svi odnosi između tržišnih subjekata (prodavaca i kupaca) mogu biti odnosi proizvodno-poslovne saradnje, ali mogu biti i odnosi međusobne konkurencije. Znači, konkurencija može biti različita. Međutim, njeni osnovni oblici su: slobodna i ograničena tržišna konkurencija.
Tržište slobodne konkurencije važi kao pretpostavljeni model maksimalno mogućih sloboda uspostavljanja kupoprodajnih odnosa.
U stvarnosti, uvek postoje neka ograničenja na tržištu, pa se zbog toga stvarni razmenski odnosi realizuju u uslovima ograničene (nepotpune) konkurencije. To znači da u praksi faktički uvek postoji neki modalitet ograničene (nepotpune) konkurencije.
Za razliku od uslova slobodne konkurencije, monopol je potpuno suprotna tržišna situacija. To je slučaj kada na strani ponude postoji samo jedan tržišni subjekt (monopol) ili na strani tražnje samo jedan kupac (monopson). tada se tržišna cena ne formira slobodno niti je diktirana prosečnim uslovima proizvodnje, ona je određena voljom i interesom monopoliste.
Između slobodne konkurencije i monopola postoje različiti modaliteti ograničene konkurencije kada se razmena obavlja u uslovima manjih ili većih ograničenja svih karaktera.

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na trzištima nesavršene konkurencije

Trzišna moć. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Na primer uzgajivači koji prodaju šarane i pastrmke nemaju takvu moć, jer i mnoge druge firme proizvode i prodaju istu robu.Svaki prodavac šarana mora da prihvati vladajuću cenu.Svaka farma može da proda svu robu po ceni koja preovlađuje na tržištu.Ako bi neki farmer pokusao da trazi vecu cenu za svoju ribu,izgubio bi svoje musterije.Ova nemogucnost da se ustanovi cena njihove proizvodnje je najkarakteristicnija osobina konkurencije firmi.
Monopol kao industrija.Sada posmatramo sasvim drugaciju strukturu trzista.Pretpostavimo da citavu proizvodnju sarana,pastrmke i druge ribe moze proizvesti jedan veliki proizvodjac,koji je iskoristio privatizaciju i tenderskim nadmetanjem kupio sve ribnjake i mrestilista.Osim toga novi vlasnik raspolaze patentom za opremu koja prozvodi kiseonik za ribe koji je potreban za odrzavanje komercijalnih ribnjaka.Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod.Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka moze pristup okisidacionoj opremi drugih firmi I tako postati jedini snabdevac ribom na sirem regionalnom podrucju.Takvu firmu nazivamo monopol – rec je o jednoj firmi koja snabdeva citavo trziste robom.S obzirom na cinjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne moze ocekovati da se ponasa kao konkurentna firma.Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smsnje troskove i poboljsaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola ponostava razliku izmedju krive industriske traznje i krive traznje jedne firme.Monopolisticka firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna kriva traznje za koju treba brinuti, a to je kriva trzisne(indistriske) traznje.U situacijama kada imamo monopol,krivoj traznje koja se odnosi na firmu je identicna krivoj trzisne taznje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.
Na sledecoj slici mozemo videti prikaz traznje koji se odnosi na razliku izmedju potpune I nepotpune konkurencije.Na panou a gde je horizontalna kriva (potpuna konkirencija),preduzece moze prodavati po vazecoj ceni koliko god zeli.Na drugoj strain,pano b predstavlja preduzece u nepotpunoj konkurenciji koja,sa smanjenjem trzisne cene,povecava prodaju.

Nepotpuna konkurencija je prevladala u nekom sektoru kad god pojedini proizvodjaci ili prodavci imaju neku meru kontrole nad cenom proizvoda u tom sektoru, i uz to vrse segmentaciju trzista.Nepotpuna konkurencija ne znaci da preduzece ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.
Stavka koja razlikuje monopol od konkurentne firme je elasticnost u ceni traznje sa kojom se firma suocava.U slucaju savrseno konkurentske firme elasticnost cene je beskonacna.Ako konkurentska firma povecava cenu samo malo, izgubice svu svoju prodaju.Monpol, kao contrast ovome, ima znacajnu kontrolu nad cenom koju naplacuje – ima trzisnu moc.

Struktura trzista i nesavrsena konkurencija

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije.To je slucaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom.Reco jednom preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru, a niko drugi ne proizvodi ni supstituit.primer za ovo su:telefonske usluge,zeleznica gasovod,voda itd.Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.
U dupolu postoje dve firme, a ne samo jedna.One mogu biti bukvalno jedine dve firme na trzistu,ili dve firme koje dominiraju trzistem, tako da mogu kontrolisaticenu i autput,cak i ako su ostale firme prisutne.Zajedno mogu kontrolisati 80-90% trzista.
Oligopol moze imati jasno odredjenu granicu u proizvidnji i cenama.Na primer, 11 nacija ukljucenih u OPEC (Organization of Petroleum Ehporting Contrias) sastaju svakih sest meseci da bi odredile granice autputa i odrzale visoku cenu za naftu.Drugi tip oligopola cini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda.To je, na primer, u automobilskoj industriji gde se automobile prodaju po brojnim obelezjima kao sto su:velicina,snaga potrosnja goriva itd.
Monopolisticka konkurencija. U uslovima nepotpune konkurencije postoji kategorija diferenciranih proizvoda.To ja slucaj kada veci broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Za ovaj oblik konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina.Ako su u pitanju dve ili vise firmi koje prodaju benzin I neka neznatno smanji cenu,potrosaci se prbacuju na drugu firmu.Rec o konkurenciji medju mnogima.Razlika izmedju ovog sektora I sektora potpune konkurencije je u tome sto je u ovom slucaju rec o blago diferenciranoj robi.Ova diferencijacija obicno proizilazi iz lokacije.Ljudi stede vreme i idu do najblizeg prodajnog mesta.Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer krompir koji se bolje ili losoje przi ili zastitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pica.
U danasnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su cvrsto povezani sporazumima o cenama, segmentaciji trzista, te kao takvi diktiraju razvoj kljucnih grana svetske privrede.