Nepostojeći pravni poslovi

Nepostojeći pravni poslovi su pravni poslovi kojima nedostaje neki bitan sastavni deo (element bez koga je posao nezamisliv): sama volja (saglasnost), predmet, forma ad solemnitatem, (npr. ako se nekom predaje stvar na čuvanje a ovaj misli da je dobija na poklon, pravni posao je nepostojeći). Kao takav ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, niti može biti konvalidiran (osnažen), ni protekom vremena, ni voljom stranaka, ni izvršavanjem.
Nema osnovnih uslova za nastanak, privid nastanka. To su:
1) fiktivni pravni poslovi – nisu nastali, već je kod trećeg lica stvorena lažna predstava da su nastali;
2) simulovani pravni poslovi – prikriva se neki drugi pravni posao, pravni posao koji se krije zove se disimulovani posao;
3) zablude o prirodi, predmetu i kauzi ugovora.

50. Ništavi pravni poslovi i posledice

Ništavim pravnim poslovima vređaju se opšti interesi, usled čega ih prate vrlo energične sankcije, koje se ogledaju pre svega u tome što ovakvi poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Iz njih ne nastaju subjektivna prava i obaveze čije bi se izvršenje moglo sudski zahtevati i to stanje je definitivno.
Ništavi poslovi protekom vremena ne mogu biti osnaženi, nema konvalidacije. Posao ostaje ništav i ako bi uzrok ništavosti naknadno otpao. Na ništavost se može pozivati svako pravno zainteresovano lice (podnošenjem tužbe za poništenje), a sud sa svoje strane ništavost uzima u obzir po službenoj dužnosti (i pazi na nju) i kada se učesnici posla na to ne obaziru, pa čak i ako se odriču prava koja za njih nastaju iz stanja ništavosti.
Protekom vremena ništav posao se ne može osnažiti, ali je moguća konverzija. To znači pretvaranje ništavog posla u drugi, koji je punovažan i proizvodi pravna dejstva (ništav posao ostaje takav i nameravana dejstva konačno izostaju, ali izjavljena volja ispunjava uslove za postojanje i punovažnost drugog posla, koji proizvodi dejstva u skladu sa namerom stranaka).
U dva slučaja izvršenje ništave obaveze ima za polsedicu osnaženje (konvalidaciju) pravnog posla:
1) ako je zabrana ili uzrok ništavosti bio manjeg značaja, što se u praksi teško sreće, jer posao line ništavim krupni nedostaci;
2) kad je izvršen, u celini ili u pretežnom delu, ugovor koji je ništav zbog nedostatka forme.
Van ova dva izuzetka važi pravilo da ugovor ostaje ništav iako je izvršen, a posledica toga je da se vrati ono što je primljeno, pošto ne postoji pravni osnov da se zadrži, a ako to nije moguće daje se odgovarajuća naknada u novcu.
U najtežim slučajevima ništavosti, sudu pored izricanja obaveze vraćanja stoje na raspolaganju dve mogućnosti:
1) da uskrati pravo na povraćaj datog, s tim da stranke zadrže ono što su na ime izvršenja posla primile;
2) da se ono što je na ime izvršenja posla primljeno oduzme u korist države (opštine).
Ništavi pravni poslovi su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, to su:
a) zelenaški pravni poslovi – koriste se teške okolnosti druge ugovorne strane da se ugovori za sebe ili nekog trećeg nesrazmerna korist;
b) pravni poslovi (ugovori) sa nemogućim obavezama – obavezivanje na činidbu koju je nemoguće ispuniti;
v) pravni poslovi potpuno nesposobnog lica (mlađi maloletnici – do 14 godina) – ne može biti otklonjena ni saglasnošću zakonskog zastupnika;
g) pravni poslovi (ugovori) koje preduzme pravno lice van okvira svoje pravne sposobnosti – ugovor zaključen van pravne sposobnosti nema pravno dejstvo.

51. Rušljivi pravni poslovi i posledice

Rušljivim pravnim poslovima vređaju se privatni interesi, usled čega ih prate manje stroge sankcije. One se ogledaju pre svega u tome što ovi poslovi postoje i proizvode svoje dejstva, samo je njihova sudbina neizvesna i ima se rešiti u zakonom određenom roku, njihovim poništenjem ili osnaženjem ( konvalidacijom).
Jedan mogući ishod je njihovo poništenje (u zakonskom roku), koje ima povratno dejstvo, tako da se posao smatra nevažećim od samog početka (kao da je ništav). Poverilac ne može ishoditi prinudno izvršenje obaveze (dužnik nije obavezan izvršiti obavezu), a ako je obaveza već izvršena, tužbom se može zahtevati povraćaj datog (povraćaj u pređašnje stanje).
Ukoliko u zakonskom roku ne bude napadnut, rušljiv posao se pravno osnažnuje, nastupa konvalidacija (samim protekom zakonskog roka), i uzima se da je bio punovažan od samog početka. Dužnik mora izvršiti svoju obavezu, poverilac može po potrebi zahtevati i prinudno izvršenje, a ako je obaveza izvršena, ne može se zahtevati povraćaj u pređašnje stanje.
Kod rušljivih poslova sudska odluka ima konstitutivno dejstvo, a kod ništavih deklarativno. Različiti razlozi rušljivosti se označavaju zajedničkim nazivom manljivost volje, pošto se sastoje u nekom nedostatku (mani) volje odnosno njenoj izjavi.
To su:
1) pravni poslovi zaključeni u zabludi – zabluda je kriva predstava o stvarnosti (kriva predstava o nekoj pravno relevantnoj činjenici u vezi sa pravnim poslom); samo bitna zabluda o bitnim svojstvima predmeta je razlog za rušljivost posla; o ličnosti – ugovornoj strani;
2)pravni poslovi zaključeni u prevari – svesno izazivanje zablude ili održavanje u zabludi; prevarena strana ima pravo da traži poništaj i kad nije u pitanju bitna zabluda;
3) pravni poslovi zaključeni pod pretnjom – stavljanje u izgled nekog zla na štetu učesnika u pravnom prometu; razlog za rušljivost je opravdan strah; pretnja mora biti ozbiljna, neotklonjiva i protivpravna;
4) pravni poslovi ograničeno sposobnih pravnih lica – ako to lice (maloletnik sa navršenih 14 godina) zaključi poslove većeg značaja bez dozvole zakonskog zastupnika; ako ne postoji saglasnost zakonskog zastupnika pre zaključenja posla, pravni posao koji je preduzeo maloletnik je rušljiv i njegova sudbina zavisi od maloletnikovog zakonskog zastupnika i maloletnikovog saugovornika; zakonski zastupnik može se naknadno saglasiti sa preduzetim poslom i ta njegova izjava ima retroaktivno dejstvo (posao je punovažan od početka), ili može odlučiti da neda odobrenje, onda se smatra da posao nije ni zaključen; maloletnikov saugovornik može pozvati maloletnikovog zakonskog zastupnika da se izjasni, ukoliko se se izjasni u roku od 30 dana, smatra se da je odbio da da odobrenje; ako maloletnik stekne punu poslovnu sposobnost pre nego što se saugovornik i zakonski zastupnik dogovore, onda on odlučuje o poslu, on može u roku od 3 meseca od sticanja poslovne sposobnosti da pokrene postupak poništenja, a ako ne preduzme ništa, pravni posao se osnažuje;
5) lezionarni ugovori – su oni obavezni ugovori u kojima je narušena ekvivalentnost uzajamnih davanja (lezija – oštećenje); rok za poništaj – 1 godina.
Sud ne uzima rušljivost u obzir po službenoj dužnosti već samo na zahtev ovlašćenog subjekta, a poništenje može zahtevati samo lice u čijem je interesu rušljivost ustanovljena


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad