Nenasilna komunikacija

„Komunikacija je vrsta interakcije - odnos među jedinkama... to je emitovanje i primanje znakova, bilo da su ti znakovi signali ili simboli, bilo da je komunikacija dvosmerna ili jednosmerna. Komunikacija među ljudima se ostvaruje pre svega verbalno, ali „i slikama, shemama i drugim arbitrarnim znakovima povezanim sa rečima. Važna vrsta ljudske komunikacije je i neverbalna komunikacija, koja koristi neverbalne zankove. I ona može imati simboličku funkciju, ali je pre svega njena funkcija signalna (ekspresivna)“. Značaj komunikacije „teško je prenaglasiti. Bez nje ljudima ne bi bilo moguće da se povezuju, da preduzimaju kooperativne poduhvate ili da napreduju u ovladavanju fizikalnim svetom“.

Komunikacija je prenošenje iskustvenih sadržaja putem znakova, bilo da su to simboli, signali ili njihova kombinacija. Cilj komunikacije može biti samo prenošenje datog sadržaja ali i ostvarivanje sasvim određenog uticaja na ponašanje druge osobe. Osnovni elementi koji su neophodni da bi se obavio čin komuniciranja su: pošiljalac (komunikator), primalac (recipient), kanal (sredstvo prenosa), poruka i efekat poruke na onoga koji je prima. Priroda komunikacije je višefunkcionalna, ona je primarno sredstvo da se postignu određeni ciljevi.

UVOD 3
1 Nenasilna komunikacija 3
1.1 Pojam nenasilne komunikacije 3
1.2 Proces i modeli nenasilne komunikacije 4
1.3 Tehnike nenasilne komunikacije 6
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8