Nehat

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz krivičnog prava.

Krivično pravo je sistem zakonskih pravnih propisa kojim se određuju krivična dela i krivične sankcije protiv učinilaca krivičnih dela u ciju zaštite društven – ekonomskog poretka određene države.
Iz ove definicije proizilazi da krivično pravo sadrži: materijalni i formalni elemenat. Materijalni elemenat krivičnog prava jeste onaj koji se pojavljuje kao krajnji uzork njegovog nastanka. A taj krajnji uzrok je klasna podeljenost društva. Kako je klasna podela društva uzrok nastanka prava uopšte, to je svako pravo, pa i krivično pravo, kao jednaj njegova grana, klasno uslovljeno. Stoga kao i svako drugo pravo i krivično pravo je po svojoj suštini izraz volje vladajuće klase, koja je ispoljena u obliku pravnih propisa tj., podignuta na stepen zakona u cilju zaštite njenih interesa. I baš zato što je volja vladajuće klase, data u obliku pravnih propisa krivično pravo sadrži i formalni elemenat, koji je njegov spoljni, pojavni oblik. Pošto je pravni poredak određen nizom zakona koji u svojoj ukupnosti čine zakonodavstvo jedne države, to se i krivično pravo kao zakonsko pravo može posmatrati kao grana zakonodavstva, odnosno grana prava jedne zemlje.
Ovako izloženi materijalni i formalni elementi pokazuju da je krivično pravo po svom izvoru nastanka i formi slično svakom drugom pravu. Međutim, ono ima i svoje osobene karakteristike po kojima se razlikuje od svakog drugog prava. Materijalna karakteristika krivičnog prava sastoji se u njegovoj funkciji zaštite društvenog i ekonomskog poretka određene države. Ta zaštita se ostvaruje primenom sankcija koje imaju prinudni karakter. Da bi se ta zaštitna uloga krivičnog prava ostvarila, neophodno je da težnja vladajuće klase bude izražena u formi pravnih propisa, kojima će se odrediti objekti zaštite kao i sankcije koje će se primenjivati za napad na te objekte.
Nasuprot ovakvog materijalno – formalnog određivanja pojma krivičnog prava, u teoriji postoje i jednostrane formalne ili materijalne definicije.
Krivično pravo predstavlja jedinstvo materijalnih i formalnih elemenata i stoga se ne može dati njegova definicija sa stanovišta jednog elementa a da se pojam krivičnog prava ne osiromaši odnosno svede ili na čistu formu ili grubu materijalnu pojavu bez svoje forme. Materijalno – formalni pojam krivičnog prava je najviše zastupljen u socijalističkoj teoriji krivičnog prava, koja ga uzima kao polaznu tačku za saznanje njegovog sadržaja i cilja kao i utvrđivanje granica dejstva njegovih normi.
Krivično pravo kao grana zakonodavstva jedne zemlje bevi se određivanjem krivičnih dela i krivičnih sankcija kao i određivanjem osnova i uslova za krivičnu odgovornost i primenu krivičnih sankcija prema učiniocima takvih dela. Prema tome, krivično delo, učinilac krivičnog dela, krivična odgovornost i krivična sankcija, pojavljuju se kao osnovni pojmovi i instituti kojima se bavi krivično pravo i kao grana pozitivnog zakonodavstva i kao naučna disciplina. Društvena uloga krivičnog prava rezultira iz njegovog osnovnog zadatka, koji se sastoji u zaštiti vrednosti društva od kriminaliteta.
Predmet ovog rada u nastavku biće jedan segment koji se izučava u okviru krivičnog prava i kojim se ono kao grana prava bavi a to je nehat – jedan od oblika vinosti. Rad ima za cilj da pokaže i objasni:
- pojam nehata,
- osnovne oblike nehata,
- odgovornost za dela izvršena iz nehata,
- sticaj nehata i slučaj.

Nehat
Pojam nehata

Nehat (culpa) je jedan od najvažnijih krivičnopravnih instituta. On je u isto vreme i subjektivni elemenat bića krivičnog dela i stepen krivice (mada mu naša krivičnopravna doktrina neopravdano i netačno priznaje samo ovu poslednju funkciju).
Nehat je lakši oblik krivice i kod njega postoji krivično delo samo onda kada je to zakonom izričito propisano. Međutim, čak i tada, kazna za nehatno ponašanje je obavezno blaža nego za umišljaj. I neki drugi instituti krvičnog prava se na nehat primenjuju drugačije, ili se čak uopšte ne primenjuju (npr. pokušaj, saučesništvo u užem smislu, generalno-preventivna svrha kazne se dovodi u pitanje, a i nehatna dela podrazumevaju nastupanje posledice).
Pojam nehata se, kao i pojam umišljaja, zasniva na dva konstitutivna elementa:
- volji i
- svesti.
Svest je intelektualni element i on označava da je učinilac bio svestan da svojim ponašanjem može izazvati krivično delo.
Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja postojanje odluke učinioca da preduzme radnju kojom će ostvariti krivično delo, odn. da li on pristaje na to da može izvršiti krivično delo.
U savremenoj teoriji i zakonodavstvu najviše je zastupljena kombinovana teorija svesti i volie. tj. da je nehat nepredvidljivost posledice dela usled nemarnog ili nesmotrenog ponašanja učinioca koii ie dužan da se ponaža pažljivo i obazrivo u drustvu.
Kao i kod određivanja umišljaja tako i kod određivanja nehata, naš Krivični zakon polazi od toga da kod učinioca mora postojati određeni psihički odnos prema delu izražen ili u svesti o mogućnosti nastupanja posledice ili u dužnosti i mogućnosti da se posledica predvidi.
Prema Krivičnom zakonu krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da će je moći sprečiti il da ona neće nastupiti; ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice iako je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Iz navedene zakonske definicije proizilaze dva zaključka. Prvi zaključak je da se razlika između umišljaja i nehata nalazi u voljnom elementu.
Kod umišljaja voljni elemenat se sastoji u htenju ili pristajanju na posle¬dicu, dok kod nehata tog voljnog elementa nema. Drugi zaključak je da postoje dve vrste nehata i to: svesni I nesvesni nehat.

Vrste nehata

Postoje dve vrste nehata: svesni i nesvesni nehat.

Svesni nehat (luxuria)

Svesni nehat postoji kada je učinilac bio svestan da zabranjena posledica može nastupiti, ali je olako državo da ona neće nastupiti ili da će je moći otkloniti