Nasledjivanje

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta. Nasleđivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam. Naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama i prirodnim i društvenim (npr. u biologiji, genetici, psihologiji, sociologiji, istoriji i dr.). U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski karakter i najčešće se označava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostaviočeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavštinom.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije određuje da ostavioca kao zakonski naslednici nasleđuju sledeća lica: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici raspoređeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih redova teorijski neograničen, s tim da je posle trećeg naslednog reda (od četvrtog pa nadalje) isključena primena prava predstavljanja, tako da se na nasleđe mogu pozivati samo rodonačelnici tih naslednih redova. Nasleđuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji je u konkretnom slučaju neće (dao je negativnu nasledničku izjavu) ili ne može da bude naslednik (ne doživi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, isključen ili lišen prava na nužni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2 zaostavštine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono što bi on dobio da je nadživeo ostavioca, što iznosi svakome po 1/4 zaostavštine)...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Pretpostavke i uslovi za nasleđivanje 4
1.1.1 Smrt ostavioca 4
1.1.2 Zaostavština 4
1.1.3 Postojanje naslednika 5
1.2 Osnove pozivanja na pravo nasleđivanja 6
1.2.1 Pravo predstavljanja 6
1.2.2 Veličina naslednog dela 6
1.2.3 Pravo priraštaja 7
1.3 Krug zakonskih naslednika 8
1.3.1 Prvi nasledni red 8
1.3.2 Drugi nasledni red 8
1.3.3 Treći nasledni red 9
1.3.4 Četvrti nasledni red 9
1.4 Nužni naslednici 9
1.5 Naslednoprani položaj supružnika 10
1.5.1 Isključenje iz prava na nužni deo 11
1.5.2 Lišenje prava na nužni deo 12
1.6 Ostavinski postupak 13
1.6.1 Upućivanje na parnicu 15
1.6.2 Žalba u ostavinskom postupku 15
1.7 Problem lišenje poslovne sposobnosti 16
1.8 Isporuka 16
2 ZAKLJUČAK 18
3 LiTERATURA 19