Muško ženski odnosi nekad i sad

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz sociologije.


Stvori Bog čoveka, muško i žensko, dakle kompletiran čovek je muškarac + žena= čovek. Muškarac stvoren da bude otac, a žena da bude majka. Na prvi pogled podela je ravnopravna, jednaka, ali nije tako koliko god mi ćutali o tome. Kada se stvorio problem? Pa naravno, već samim rođenjem. Muškarac se već svojim rođenjem tretirao kao retka biljka, kao nešto posebno, nešto iznad svega. Od malih nogu glavu mu pune glupostima tipa da je on muško, da ovo ili ono nije za njega, uglavnom da za njega važe druga pravila igre. U potrazi za ženom svog života uvek dobro dođu dobronamerni saveti mame i ostale bliže ili daljnje rodbine: da voli raditi, poštena i po mogućnosti lepa. Njemu ne treba žena koja će biti ista ili možda još bolja od njega, njemu treba sluškinja, domaćica, majka mnogobrojnoj hiperaktivnoj dečurliji. Šta je žena mogla dobiti od ovako odgojenog muškarca? Ništa, osim grbavih leđa.

Muškarci i žene nisu i ne mogu biti jednaki, ali moraju biti ravnopravni. Samo mi se čini da smo predugo imali patrijarhalno društvo da bi ta ravnopravnost bila potpuna. No, ravnopravnost i nije toliko bitna. Bitno je ono, što našem društvu jako fali, a to je poštovanje. Mi nemamo poštovanja jedni prema drugima. Mi se mrzimo, zavidni smo, ljubomorni, cinični, sarkastični i tako u nedogled. Mi ne možemo poštivati i voljeti boljeg od sebe, ne, mi ga moramo prezirati zbog toga. Mi živimo na teritoriju gde je sramota pokazivati emocije prema nekome, ili poštovati ženu.

Pre 20, 30, pa i 10 godina bilo je fora potruditi se oko žene i pokušati je osvojiti na romantičan način, pisanjem pesama, ili donosivši joj cveće kod prvog susreta. Sve što je nekad bilo lepo i po čemu je neki muškarac bio poseban, danas je sramota. Muškarci i žene nisu jednaki, ali ono u čemu se razlikuju, tu se dopunjuju. Otada, pa do danas, muškarci i žene hodaju svetom sa razjapljenom, otvorenom ranom od glave do pete, tražeći svoju drugu polovinu, da bi se opet mogli osećati celi.

Jedan od načina na koji žene manipulišu sa muškarcima se ogleda u svakodnevnom zivotu - u obavljanju kucnih poslova. Žena, naravno, krije od muškaraca da u poredjenju sa njim skoro da i ne radi. Inace se uvek necim bavi. Prica samo da je sve što ona radi manje vredno u poredjenju sa njegovim radom. Sugeriše mu da su manje umni poslovi kojima se predaje čitavog dana (spremanje, kuvanje, ulepšavanje kuće...) vazni za dobrobit porodice, te da moze da bude srećan što ima ženu koja ga "čuva" od ovih manje vrednih poslova. Muškarac ne moze da zamisli da je žena u stvari zadovoljna sa takvim poslovima i smatra da je srećan.

Žena razvrsta sve poslove na "muške" i "ženske", na "doštojanstvene" i "nedoštojanstvene" i tako ih opterecuje svojim osecajnim vrednostima koje vremenom niko ne moze da negira; sama postaje nenadziriva i obezbedjuje ludacku slobodu na ovom podrucju. Sta god da radi žena, u poredjenju sa radom muškaraca ne vredi nista; to kaze sama i zašto bi muskarci zeleli da to ispituju?

Muškarac bi mogao da razobliči žensku terminologiju kad bi "muške" i "ženske" poslove nazvao "teškim" i "lakim". Muski posao je uglavnom tezak, a domaci poslovi su uvek laki. Masinama koje je izumeo muškarac žena moze da obavi sve poslove za dva prepodnevna casa. Poslovi domacice su toliko laki da ih u psihijatrijskim zdravstvenim ustanovama po tradiciji obavljaju slaboumni pacijenti koji nisu sposobni ni za jednu drugu delatnost.

Muškarac je, medjutim, jos iz decastva navikao na zensku terminologiju i nije mu stalo do toga da je razoblici. Veruje da cini nešto veliko što zaradjuje novac za svoju ženu, tj. što radi nešto što žena ne bi mogla. Cim mu se ucini da radi nešto što bi mogla da radi i žena (ženama odgovara da stvaraju takav utisak), on pokusava da poveca svoj kapacitet i ponovo uspostavi uobicajenu razliku izmedju sebe i "neznijeg" pola.

Analiza ovoga je jednostavna: žene donesu pravila, po njima dresiraju muskarce i tako mogu da vladaju. Cast muškaraca, na primer, je sistem koji su stvorile žene. One se, pak, odricu svake casti i time manipulisu sa muškarcima. Evo jednog primera koji ovo ilustruje: dva muškaraca štoje za štolom i odluce da svoje razmirice rese dvobojem. Izvade pištolje i stave ih na što. Dogovore se da glasno broje do tri i da zatim pucaju. Jedan od njih uzme pištolj vec nakon "dva" i tako sebi spase zivot - ostao je van sistema i manipulisao sa drugim čovekom koji je u zivotnoj opasnosti vise voleo sistem nego razum.

Muškarac je "naučio" da se sam sebi učini bezvrednim ako mora da obavlja "ženske" poslove. Pri obavljanju kucnih poslova, mnogi muskarci namerno ostavljaju utisak nespretnosti, jer se žene odusevljavaju njihovom nespretnoscu koja je toliko "muska". Muškarac koji sam prisije dugme nije "pravi" muškarac. Ovi poslovi muškarcima uvek izgledaju ponizavajuće, tako da nikad ne primecuju koliko su u stvari laki u odnosu na njihov ozbiljan rad.

U Bibliji pise da je Eva nastala od Adamovog rebra, pa je žena zbog toga manje vredna od muškaraca.


S A D R Ž A J
UVOD 3
1 MUŠKO ŽENSKI ODNOSI NEKADA I SADA 4
1.1 Muško ženski odnosi - ponašanje 5
1.2 Muško ženski odnos - osećanja 6
1.3 Muško ženski nagon 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10