MS-DOS

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.

MS-DOS, kao i drugi operativni sistemi, upravlja tokom informacija između različitih delova vašeg računarskog sistema. Sa MS-DOS-om radite kucajući ili izabirajući komande koje usmeravaju sistem da izvrši postavljene zadatke. MS-DOS obuhvata komande koje možete da koristite za izvršavanje sledećih zadataka:
• upravljanje datotekama i direktorijumima,
• održavanje diskova,
• konfigurisanje hardvera,
• optimizacija korišćenja memorije,
• ubrzavanje izvršavanja programa i
• prilagođavanje MS-DOS-a.
Postoje dva načina na koja možete raditi sa MS-DOS-om - koristeći MS-DOS Shell ("šel"; jezgro) ili kucajući komande u komandnoj liniji.

MS-DOS komandna linija

Komandna linija je linija u kojoj kucate komande (naredbe). Komandni prompt (odzivnik) pokazuje da ste u komandnoj liniji. Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno obrnutom kosom crtom (engl. backslash; "beksleš") (c:\ ili a:\, na primer) i nazivom direktorijuma (na primer, c:\dos).

Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna jedinica. MS-DOS pretražuje aktivnu disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao komande koje ste otkucali.

Da biste naveli MS-DOS da izvrši zadatak, vi kucate komandu (na monitoru desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koje kucate), a zatim pritiskate taster sa natpisom "Enter".

MS-DOS Shell

Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi može se koristiti i MS-DOS Shell. On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om i prikazuje disk jedinice, direktorijume, datoteke i programe koji vam stoje na raspolaganju.

Komande u MS-DOS Shell-u navedene su u tzv. menijima; nazivi ovih menija smešteni su duž vrha ekrana. U MS-DOS Shell-u komande birate iz menija, uz pomoć tastature ili miša. Treba napomenuti da se ne mogu sve MS-DOS komande koristiti iz MS-DOS Shell-a; neke komande morate kucati u komandnoj liniji.

Korišćenje datoteka i direktorijuma

Informacije koje računar koristi smeštene su (memorisane) u datotekama (engl. files). Instrukcije koje se koriste za izvršavanje programa smeštene su u programskim datotekama (engl. program files), a informacije koje vi stvarate korišćenjem programa smeštaju se u datoteke podataka (engl. data files).

Kada radite sa nekim programom MS-DOS procesira informacije smeštene u programskim datotekama i po potrebi ih prosleđuje sistemu (računaru). Kada završite sa korišćenjem programa, vaši podaci su smešteni na disku u datotekama podataka.

Svakoj datoteci dodeljujete ime tako da je možete identifikovati na osnovu konteksta.

Organizovanje datoteka u direktorijume i poddirektorijume na disku podseća na organizovanje dokumenata u fascikle, a zatim njihovo odlaganje u fioke regala.

MS-DOS ima pravila za imenovanje ("krštavanje") datoteka i sadrži nekoliko komandi koje možete koristiti za baratanje sa datotekama.

Bajt, kilobajt i megabajt

Veličina datoteke se meri u bajtima. Jedan bajt predstavlja veličinu prostora koji je potreban za smeštanje (memorisanje) jednog znaka. Kilobajt iznosi 1024 bajta i nadalje će se ovde označavati skraćenicom KB (u stručnoj literaturi uobičajena je oznaka K). Megabajt je 1024 KB (oko milion bajtova) i označava se skraćenicom MB.

Organizovanje datoteka u direktorijumu

Disk može da sadrži nekoliko stotina, pa čak i hiljada datoteka, u zavisnosti od svoje veličine. Što više datoteka imate, to je teže brinuti o njima. Da bi vam u tome pomogao, MS-DOS vam stavlja na raspolaganje komande pomoću kojih grupišete datoteke u direktorijume. Kao što neka fascikla sadrži grupe povezanih dokumenata, tako direktorijumi sadrže grupe povezanih fajlova. Svakom direktorijumu dodeljujete jedinstveno ime po kome možete da ga identifikujete.

1. Uvod
2. MS-Dos komandna linija
3. MS-DOS Shell
4. Korišćenje datoteke i direktorijuma
5. Bajt, kilobajt i m egabajt
6. Organizovanje datoteke i direktorijuma
7. Korišćenje poddirektorijuma
8. Osnovne napomene o radu u komandnoj liniji
9. Prekigači
10. Kucanje komande
11. Kako MS-DOS reaguje na komande
12. Prekidanje ili poništavanje komande
13. Označavanje disk drajvova
14. Interne i ekstene komande
15. Kopiranje direktorijuma
16. Kopiranje svih datoteka u direktorijumu
17. Kreiranje direktorijuma uz kopiranje datoteke
18. Kopiranje poddirektorijuma
19. Kopiranje disketa
20. Serijski brojevi disketa
21. Izostavljanje parametara koji označava drajv
22. Korišćenje jednog drajva za kopiranje
23. Izbegavanje fragmentacije diskete
24. Atributi datoteke