Motiv pesimizma u Disovoj Nirvani

Vladislav Petković Dis predstavlja svojevrstan vrhunac u razvoju parnaso-simboličke poezije. Bio je neobična, tragična ličnost. U životu ga prate neuspesi, porazi i nedaće. Završio je gimnaziju, ali maturu nikako nije mogao položiti te je jedno vreme radio kao privremeni učitelj na selu, a zatim, po prelasku u Beograd, premeravao je šljive u opštinskoj carinarnici. Vreme je najviše provodio po kafanama te je ostao u sećanju kao jedna od najosobenijih figura slavne beogradske boemije s početka ovog veka. Izvesno vreme, posle srećne ženidbe, bi se ipak smirio, ali su ubrzo došli ratovi da sve nade u lepše dane odnesu u nepovrat.

U prvom balkanskom ratu bio je ratni izveštač; u prvom svetskom ratu, tragične 1915, nalazi se u masi izbeglica koje su se s vojskom povlačile preko Albanije. Kao i ostali intelektualci, s Krfa je poslat u Francusku. Izgnanstvo i odvojenost od porodice teško je podnosio, uz to se razboleo od tuberkuloze, tako da nije bilo izgleda da će preživeti rat. Sudbina je ipak htela da njegova smrt ne bude obična, banalna smrt mnogih srpskih pisaca: nije umro od sušice već se utopio u Jonskom moru kad je brod, kojim je putovao iz Francuske na Krf, torpedovala nemačke podmornica. Takav kraj kao da je naslutio naslovom svoje prve i glavne zbirke pesama "Utopljene duše" (1911) i osnovnim raspoloženjima što veje iz nje.

UVOD 3
1 Pesimizam u Disovoj „Nirvani“ 4
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10