Monopolisticka konkurencija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Monopolisticka konkurencija
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ulazite u knjižaru da kupite knjigu koju ćete da čitate tokom odmora. Na policama nalazite detektivske romane, ljubavne romane, memoare, trilere, i veliki izbor drugih knjiga. Kada izaberete knjigu i kupite je, na kojoj vrsti tržišta uzimate učešće?

Sa jedne strane, tržište knjiga deluje konkurentno. Dok razgledate police u knjižari, nailazite na mnoge pisce i mnoge izdavače koji vapiju za vašom pažnjom. Kupac na ovom tržištu može da bira izmedju hiljadu konkurentnih proizvoda. I pošto svako može da udje na tržište knjiga ako napiše i objavi knjigu, izdavaštvo nije baš profitabilna delatnost. Na jednog dobro plaćenog romanopisca, dolaze stotine onih koji se teško probijaju.

Sa druge strane, tržište knjiga deluje monopolistički. Pošto je svaka knjiga jedinstvena, izdavači imaju izvesnu slobodu u odredjivanju cene. Prodavci na ovom tržištu sami odredjuju cenu pre nego što je uzimaju kao datu. I zaista, cena knjiga znatno premašuje marginalni trošak. Cena tipičnog romana u tvrdom povezu iznosi oko 20 eura, dok trošak štampanja jednog dodatnog primerka iznosi manje od 5 eura.

U ovom radu ispitivaćemo tržišta koja imaju neke karakteristike konkurencije neke karakteristike monopola. Takva tržišna struktura zove se monopolistička konkurencija. Monopolistička konkurencija opisuje tržište sa sledećim osobinama:

-Mnogo prodavaca. Postoje mnogo preduzeća koja se bore za istu grupu kupaca.
-Diferencijacija proizvoda. Svako preduzeće proizvodi proizvod koji se bar malo razlikuje od proizvoda ostalih preduzeća. Dakle, umesto što cenu uzima kao datu, svako preduzeće se suočava sa opadajućom krivom tražnje.
-Slobodan ulazak. Preduzeća bez ograničenja mogu da udju na tržište ili da iz njega izadju. Dakle, broj preduzeća na tržištu prilagodjava se sve dok profit ne bude jednak nuli.

Ako se na trenutak zamislimo, videćemo da postoji mnogo tržisšta sa tim karakteristikama. Takvo je na primer tržište kopmpakt diskova, filmova, kompljuterskih igara, restorana, keksa, nameštaja itd.

Monopolistička konkurencija je, poput oligopola, tržišna struktura koja se nalazi izmedju ekstremnih slučajeva konkurencije i monopola. Ali, oligopol i monopolistička konkurencija se dosta razlikuju. Oligopol odstupa od savršeno konkurentnog ideala, jer na tom tržištu postoji samo nekoliko prodavaca. Mali broj prodavaca čini oštru konkurenciju malo verovatnom, a strateške medjusobne uticaje izuzetno važnim. Nasuprot tome, u uslovima monopolističke konkurencije postoji mnogo prodavaca, od kojih je svaki mali u odnosu na tržište. Monopolistički konkurentno tržište odstupa od savršeno konkurentnog ideala, pošto svaki prodavac nudi nekako drugačiji proizvod.

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE MONOPOLISTICKE KONKURENCIJE

Monopolistička ili ograničena konkurencija je tržišno stanje koje se intenzivnije izučava od tridesetih godina XX veka. Preciznije rečeno od 1933. godine sa pojavom knjiga Edvarda Čemberlena, „Teorija monopolističke konkurencije“, i Džoan Robinson, „Ekonomika ograničene konkurencije“. Osnovne elemente za ove teorije dao je već Srafa u svom poznatom članku iz 1926. godine: „Zakoni o prinosima u konkurentnim uslovima“.

Saglasno nazivu svoje knjige, Čemberlen je novo tržišno stanje definisao kao mešavinu monopola i potpune konkurencije. Po njemu, dotadašnja dihotomija teorije (potpuna konkurencija ili monopol) nerealno je prikazivala ekonomski svet. Stvarna privredna stanja niti su čiista konkurencija, niti su čist monopol. To su najčešće mešavine monopola i potpune konkurencije. Definišući pojam monopolističke konkurencije on je posao od pojmova čiste konkurencije i čistog monopola. Pri čemu je kao bitne odlike monopolističke konkurencije istakao:
1)Mnoštvo kupaca i prodavaca
2)Savršenu elastičnost tražnje
3)Homogenost proizvoda.

Monopol Čemberlen definiše kao jednog proizvodjača robe u grani. Medjutim, monopol i potpuna konkurenija su ekstremna i najčešće irealna stanja izmedju kojih su smeštena stvarna tržišna stanja. Mešavina monopola i potpune konkurencije po Čemberlenu ostavaruje se po osnovu broja proizvodjača i samog proizvoda. Ako raste broj proizvodjača bićemo bliži tržišnoj strukturi potpune konkurencije, a u suprotnom monopolu.

Proizvod može da bude više ili manje diferenciran. Veći stepen diferencijacije ima za posledicu i veću monopolizaciju tržišta, dok manje razlike kod proizvoda raznih proizvodjača iste upotrebne vrednosti ukazuju da preovladjuju elementi potpune konkurencije.

Diferencijacija proizvoda čini srž Čemberlenovog shvatanja monopolističke konkurencije. Ovaj fenomen on je definisao kao razlikovanje proizvoda kod raznih proizvodjača po sledećim elementima: kvalitetu, dizajnu, boji, pakovanju, uslovima prodaje, garancijama, servisu, proizvodi imaju svoje ime i zaštitni znak, zatim postoji i prostorna diferencijacija, odnosno bliže i dalje prodavnice mestu stanovanja ili mestu zaposlenja kupca, dovoz robe u stanove i sl. Reklama je takodje snažan vid diferencijacije proizvoda. Ona ima za cilj da objektivno informiše kupce o specifičnostima proizvoda odredjenog proizvodjača, ali i da ga psihološki ubedi da je njegov proizvod bolji od proizvoda drugih proizvodjača i kad objektivno to nije.
Diferencijacija je karakteristika savremenih privreda, ona je postala stil života.Sve veći dohotci i rast standarda potrošača intenziviraju diferencijaciju proizvoda. S obzirom da raste deo dohotka koji ostaje posle zadovoljenja osnovnih životnih potreba, jača ulogu reklamiranja proizvoda i kontrole potrošača. Jer, kako kaže Džon Kenet Galbrajt: „Ni jednog gladnog čoveka, koji je u isti mah i trezan, ne možete naterati da svoj zadnji dolar potroši za bilo šta, osim što bi kupio hranu. Ali čoveka koji se dobro hrani, koji je dobro odeven, koji ima krov nad glavom i uglavnom mu ide dobro, možete nagovoriti da izmedju električnog aparata za brijanje i električne četkice za zube, izabere upravo ono što vi želite da izabere. Drugim rečima, u takvim okolnostima, zajedno sa cenama i troškovima, potražnja potrošača postaje nešto čime se može upravljati, to onda postaje još jedan element kontrolisanja okoline“.

Diferencijacija proizvoda vezuje kupce za proizvod odredjenog proizvodjača. Umesto indiferentnosti potrošača prema proizvodu jačaju njihove preferencije. Stoga proizvodjač može da računa na odredjene kupce, koje neće izgubiti i kad podignu cenu, kad njegov proizvod postane relativno skuplji u odnosu na konkurente.

Samo oni kupci koji su najmanje vezani za datog proizvodjača odmah će reagovati na promene cene, dok je ostalima potrebna znatno veća razlika u ceni pa da promene dobavljača. Neke kupce nikakva razlika u ceni ne odvraća u kupovini odredjenog dobra. Onaj ko voli da vozi vozila „Mercedes“, nije mu važno što su recimo „Pežo“ vozila jeftinija.

Tržište monopolističke konkurencije nije više jedinstveno. To su relativno osamostaljena tržišta raznih proizvodjača. Nema više ni jedinstvene cene za isti proizvod ni savršeno elastične tražnje, a koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje je pozitivan i relativno visok broj, jer se za razliku od potpune konkurencije vodi konkurencija i preko cena. Putem cena može se konkurisati drugom proizvodjaču ako se snizi cena. Da bi se više prodalo u monopolističkoj konkurenciji snižava se cena. Stoga je granični prihod, izuzev kod prve jedinice, manji od prosečnog. Ovo se može i grafički predstaviti.

p – Prodajna cena
AR – Prosečan prihod
MR – Graničan prihod

Menjaju se uslovi ravnoteže preduzeća u odnosu na potpunu konkurenciju. Maksimalni profit ne ostvaruje se pri jednakosti cene i graničnog troška (MC = p), kako je to u potpunoj konkurenciji, već pri jednakosti graničnog prihoda i graničnog troška (MR = MC).

Da bi izrazili specifičnosti novog tržišnog stanja, teoretičari monopolističke konkurencije umesto grane, kao sinonima za potpunu konkurenciju, koriste termin grupa.

Novo tržišno stanje Čemberlen je nazvao monopolistička konkurencija, a Džoan Robinson ograničenom konkurencijom. Medjutim, razlike nisu samo terminološke. Čemberlen je razmatrao tržišne strukture samo na strani ponude, dok Džoana Robinson i na strani ponude i tražnje. Medjutim, Čemberlen je u analizu uključio diferencijaciju proizvoda i prodajne napore, dok Dž. Robinson ne razmatra uticaj tih činilaca na ograničenje konkurencije. Kada je reč o analitičkim instrumentarijumima, Dž. Robinson je koristila u većoj meri granične krive, a Čemberlen je upotrebljavao više prosečne krive.

POJEDINAČNA RAVNOTEŽA PREDUZEĆA

Džoan Robinson je objašnjavala pojedinačnu ravnotežu preduzeća samo na osnovu jedne instrumentalne varijable – obim proizvodnje. Čemberlen je pored obima proizvodnje uključio diferencijaciju proizvoda i prodajne troškove.

Pojedinačna ravnoteža preduzeća, u zavisnosti od obima proizvodnje, identična je monopolskoj ravnoteži i prikazaćemo je preko sledećeg grafika:


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:43 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Nepotpuna konkurencija Vesnica 0 1,868 12-05-2010 09:04 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Monopol oligopol i monopolisticka konkurencija Vesnica 0 3,387 12-05-2010 09:03 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Monopol i monopolisticka konkurencija Vesnica 0 2,558 11-05-2010 09:42 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Potpuna konkurencija i maksimiziranje profita Vesnica 0 3,253 10-05-2010 11:03 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Konkurencija Vesnica 0 2,350 10-05-2010 06:21 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: