Monopol oligopol i monopolisticka konkurencija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.
Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.
Ispoljavanje tržišne moći.U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne moći.
Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajenija mera tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.

Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije u deset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru.

Monopol.

Tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.
Monopol kao industrija. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna firma.Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i krive tražnje jedne firme.Monopolistička firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržisne(indistrijske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol,kriva tražnje koja se odnosi na firmu je identicna krivi tržisne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib. preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i može duž nje prodati koliko god hoće, a da ne obori tržišnu cenu. Pano (b): preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzeća sni¬ze svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva tražnje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do