monopol oligopol i monopolisticka kokurencija

1. MONOPOL....2
1.1. Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene konkurencije...2
1.2. Struktura tržišta i nesavršena konkurencija..4
1.3. Izvori monopola....5
2. OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA....7
2.1. Izvori nepotpune konkurencije.7
2.2. Modeli nepotpune konkurencije...7
2.3. Monopolistička konkurencija...8
3. REALNI PRIMER PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA....9
Literatura....12


1.MONOPOL

1.1. Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene konkurencije

Tržišna moć. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.
Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.
Ispoljavanje tržišne moći.U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne moći.
Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajenija mera tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.



Slika 1.1. Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća.

Koeficijent koncentracije u deset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru.

Monopol. Tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.
Monopol kao industrija. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna firma.Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i krive tražnje jedne firme.Monopolistička firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržisne(indistrijske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol,kriva tražnje koja se odnosi na firmu je identicna krivi tržisne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.

Monopol je osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potiče od grčke reči "mono" - jedan i "polist" - prodavac. Isključivi monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja itd. Ovi momopolisti moraju računati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, a struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Postoje dva tipa oligopolista.
Prvo, oligopolist može biti jedan od malog broja prodavaca koji proizvode neki istovetan proizvod. To je na primer slučaj u proizvodnji aluminijuma i nafte gde je proizvod prilično homogen, a istovremeno su velika ulaganja kapitala za ulazak u taj sektor.
Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. To je na primer u automobilskoj industriji gde se automobili prodaju po brojnim obeležjima kao što su: veličina, snaga, potrošnja goriva, sigurnost i sl.
U uslovima nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je slučaj kada veliki broj prodavaca proizvodi diferencirane proizvode. Za ovaj oblik monopolističke konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. Ako su u pitanju dve ili više firmi koje prodaju benzin i neka smanji neznatno cenu, potrošači se prebacuju na drugu firmu. Reč je o konkurenciji među mnogima. Razlika između ovog sektora i sektora potpune konkurencije je u tome što je u ovom slučaju reč o diferenciranoj robi. Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta..