Monopol i monopolisticka konkurencija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Када би се повећала цена бензина за 20 посто на једној пумпи, доживела би велики пад продаје бензина. Њени купци куповали би бензин на другим пумпама. Насупрот томе, када би водовод у вашем граду повећао цену воде за 20 посто, доживео би само мали пад продаје воде. Људу би можда редје заливали травњаке и куповали уредјаје који штеде воду, али би им било тешко да у значајној мери смање потрошњу воде и мало је вероватно да би нашли другог снабдевача. Разлика измедју тржишта бензина и тржишта воде је очигледна: много је предузећа који продају бензин на пумпама а само једно педузеће снабдева људе водом. Како се и могло очекивати, та разлика измедју тржишних структура обликује одредјивање цена и одлуке о производњи у прдузећима која послују на тим тржиштима.
Тржиште је конкурентно уколико је сваки купац или продавац мали у поредјењу са величином тржишта, па је, стога, само у незнатној мери у стању да утиче на тржишне цене. Насупрот томе, ако предузеће може да утиче на тржишну цену добра које продаје, каже се да има тржишну моћ.

ЗНАЧЕЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Конкурентно тржиште, које се понекад назива и савршено конкурентно тржиште, има две карактеристике:
•Постоји много купаца и много продаваца на том тржишту.
•Добра које нуде различити продавци су углавном иста.

Сходно овим условима, поступци било ког појединачног купца или продавца на тржишту имају занемарљив утицај на тржишну цену. Сваки купац или продавац узима тржишну цену као дату.
Један пример оваквог тржишта јесте тржиште млека. Ниједан појединачни купац млека није у стању да утче на цену млека, јер сваки купац купује малу количину у односу на величину тог тржишта. Слично томе, сваки продавац млека има ограничену контролу над ценом, јер и многи други продавци нуде млеко које је у суштини идентично. Пошто сваки продавац може да прода колико год жели по важећој цени, он нема разлога да наплаћује мање, а уколико наплаћује више купци ће отићи на друго место. Купци и продавци на конкурентном тржиштима морају да прихвате цену коју одредјује тржиште, па се за њих зато каже да цену узимају као дату.
Осим два наведена услова за постојање конкуренције, постоји и трећи услов који се понекад сматра карактеристиком савршено конкурентних тржишта:

•Предузећа могу слободно да удју на тржиште или да са њега изадју.

Ако је, на пример, свако у стању да оснује млекару, и ако било који постојећи власник млекаре може да одлучи да престане са пословањем, тада би индустрија млечних производа испуњавала овај услов. Треба напоменути да анализа конкурентних предузаћа углавном не почива на предпоставци о слободном уласку и излазку, јер овај услов није нужан да би предузаћа узимала цену као дату, али, улазак и излазак често представљају моћне силе које одликује дугорочне исходе на конкурентном тржишту.

ПРИХОД КОНКУРЕНТНОГ ТРЖИШТА

Предузеће на конкурентном тржишту, попут већине других предузећа у економији, покушава да максимизира профит, који представља разлику између укупног прихода и укупних трошкова. Да бисмо видели зашто оно то чини размотрићемо на једном конкретном примеру мале млекаре.
Нека млекара производи количину млека Q и сваку јединицу на тржишту продаје по цени П. Укупан приход млекаре износи П*Q. На пример, ако се литар млека продаје по цени од 60 дин. а предузеће производи 5000 литара, укупан приход предузећа износи 300000 динара.
Пошто је ова млекара мала у поређењу са светским тржиштем млека, она узима цену као задату тржишним условима. То конкретно значи да цена млека не зависи од количине аутпута који мала млекара производи и продаје. Ако мала млекара удвостручи количину млека које производи, цена млека остаје иста, а њихов приход се удвостручава. То за последицу има да је укупан приход пропорционалан количини аутпута.