Monetarno-kreditini sistem

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
mat.dipl5 Nije na vezi
Member
***

Poruka: 245
Pridružen: Sep 2010
Poruka: #1
Monetarno-kreditini sistem
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


II MONETARNO – KREDITNI SISTEMI

1. EKONOMSKI ZNAČAJ NOVCA

Ako se pođe od toga da finansije prevashodno znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu nacionalne privrede uopšte, onda je jasno da su finansije nerazdvojno povezane sa pojmom novca. Zbog toga, istorijski gledano finansije su se afirmisale i razvijale u onoj meri koliko se privredni život pojedinih društvenih zajednica kretao od naturalne u pravcu novčane privrede, odnosno u onoj meri koliko su poslovi sa novcem u ekonomskom i pravnom smislu potiskivali naturalno regulisanje dugova. Monetarni sistem predstavlja ključni deo finansijske celine zemlje, odnosno on je jedan od temeljnih podsistema ukupnog finansijskog sistema. Zbog toga, istraživanje faktora koji determinišu monetarni sistem u suštini se svodi na objašnjenje sistema odnosa i skupa mera kojima se preko novca i kredita utiče na proces društvene reprodukcije, odnosno na ostvarivanje društveno – ekonomskih ciljeva i zadataka razvojne i tekuće ekonomske politike zemlje. Polazeći od toga da je jedan od osnovnih ciljeva monetarnog sistema porast materijalnog i socijalnog standarda stanovništva u konkretnim uslovima razvoja društveno-ekonomskog sistema, proizilazi da su i temeljni ciljevi monetarnog sistema upravo podizanje trajnih društvenih ciljeva u domenu novca i kredita. Iz tih razloga, u izučavanju monetarnih finansija, odnosno problema monetarnog sistema, pre svega, treba poći od novca kao jedne od osnovnih ekonomskih kategorija društveno-ekonomskog sistema.Aktiviranje novčanog regulisanja i porasta značaja teorijskih istraživanja uloge novca, doveli su do porasta interesovanja i za funkcionisanje celokupne novčane sfere reprodukcije.

Savremena monetarna istraživanja sve se više prenose na delovanje monetarnog mehanizma, kao i tendencije monetarnih impulsa na monetarnu politiku i uopšte ekonomsku politiku. Novac i monetarna politika postaju neposredni faktor kojim se neposredno utiče na mehanizam uspostavljanja privredne ravnoteže. To je približilo monetarnu teoriju problemima cikličnog kretanja savremenih privreda, odnosno postojanju potrebe njenog stalnog podešavanja fazama visoke konjukture ili recesije i drugim oblicima danas narušene ravnoteže u privredi. U monetarnoj teoriji danas sve se manje postavlja pitanje šta je novac, već kako se on stvara, ko njime raspolaže i kako novac deluje na ekonomsku aktivnost i podsisteme ekonomskog sistema. Drugim rečima, kako novcem efikasno upravljati.


2. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA


Savremeni novac ima dve osnovne ili primarne funkcije koje su determinisane njegovom upotrebom, to su:

(a) novac u funkciji sredstva razmene tj. prometa, i
(b) novac u funkciji standarda ili neke ekonomske vrednosti.

Za ove dve primarne funkcije novca možemo reći da su međusobno uslovljene, pri čemu je teško odrediti kada i gde novac počinje da deluje u funkciji sredstva prometa, a kada i gde u funkciji mere vrednosti. Ni jedna roba ne ulazi u promet i ne može se realizovati, a da prethodno nije valorizovana, odnosno da se njena vrednost ne izrazi u novcu, dakle da joj se ne odredi cena, bez obzira da li će se ona po toj ceni i realizovati na tržištu.

U tipiče funkcije novca spadaju sledeće:
(1) funkcija mere vrednosti,
(2) funkcija prometnog sredstva,
(3) funkcija platežnog sredstva,
(4) funkcija štednje ili zaliha vrednosti, i
(5) funkcija svetskog novca.

Novac u funkciji mere vrednosti – ispoljava se u tome što se vrednost svih roba izražava u novcu, a ostvaruje se preko merila cena. Novac u funkciji prometnog sredstva – sastoji se u tome što novac služi kao posrednik u razmeni dobara, kako prilikom kupovine, tako i prilikom prodaje, s tim što se sam proces razmene ovde razdvaja na dva akta: akt prodaje (R- N) i akt kupovine (N – R). Novac u funkciji štednje ili zaliha vrednosti – sastoji se u tome što se novac povlači iz prometa i čuva, odnosno vrši se njegovo tezaurisanje. Novac u funkciji štednje javlja se iz potrebe akumuliranja novca u cilju investiranja, odnosno angažovanja u budućnosti. Novac u funkciji platežnog sredstva – javlja se prvenstveno kod kupoprodaje robe na kredit. Novac u funkciji svetskog novca – sastoji se u njegovoj ulozi u međunarodnom prometu. Sa razvitkom međunarodne razmene roba i ostalih oblika međunarodnih ekonomskih odnosa nastala je potreba za novcem kao merom vrednosti, prometnim sredstvom i sredstvom plaćanja i na međunarodnom tj. svetskom planu. Funkciju svetskog novca mogu da se vrše samo odgovarajuće količinske mase novčanih roba (zlata i srebra) koje su ekvivalentne sa onim robama koje razmenjuju. U većini savremenih država u prometu funkcioniše papirni novac koji se formalno odnosi u određenom odnosu prema zlatu (paritet novca). Pod paritetom novca treba podrazumevati odnos u kome se nalazi vrednost novca jedne zemlje prema vrednosti novca druge zemlje, a koji je zasnovan na količini zlata koju svaki od njih predstavlja. Treba imati u vidu da stvarni odnos na osnovu koga se razmenjuje novac jedne zemlje za novac druge zemlje jeste valutni kurs ili devizni kurs, koji podrazumeva cenu novca jedne zemlje izraženu u novcu druge zemlje. Po logici stvari, takođe proizilazi da devizni kurs može biti iznad ili ispod pariteta. Ako je devizni kurs utvrđen od strane države, uzimanjem pri tome za osnovu paritet, nezavisno od ponude i tražnje novca, onda se ovaj kurs naziva zvaničnim deviznim kursom. Međutim, ako se kurs formira slobodno na tržištu na osnovu ponude i tražnje onda je to nezvanični devizni kurs. Kod sužavanja i širenja mogućnosti za delovanje zakonitosti robne proizvodnje stvaraju se uslovi za širenje ili sužavanje klasičnih funkcija novca. Ovde ipak treba imati u vidu činjenicu da novac sam po sebi ne može ništa sam da stvori, što podrazumeva da novac neposredno nije produktivan. Zbog toga, smatra se samo da proizvedena roba i usluge predstavljaju pravo pokriće ukupnog novca. Sve sume novca koje se izdaju i stavljaju u opticaj preko toga, predstavljaju svojevrsno falsifikovanje novca (prevaru). Drugim rečima, stvaranje novca ima smisla samo ako on ima realno pokriće u materijalnim dobrima i uslugama.

3. VREDNOST I PROMENE VREDNOSTI NOVCA

Savremeni novac je moguće posmatrati sa dva osnovna aspekta: prvo, sa njegovog vrednosnog aspekta, i drugo, sa njegovog pojavnog aspekta. Sa prvog stanovišta, novac se javlja u svom apstraktnom smislu, dok se sa drugog stanovišta javlja u konkretnom smislu. U pogledu određivanja domaće vrednosti novca može se govoriti o njegovoj materijalnoj (robnoj), kao i o njegovoj funkcionalnoj (nominalnoj) vrednosti. Ako kao novac služi neka roba, onda ne postoji nikakva razlika između ove dve vrednosti novca. Takva situacija je bila sa primitivnim robnim novcem, a delimično i kasnije sa metalnim novcem. Međutim, u savremenim novčanim sistemima u kojima funkcionišu papirni i sitan metalni novac materijalna i funkcionalna vrednost novca se ne poklapaju, već je novac zadržao samo svoju funkcionalnu vrednost i to ne samo u domaćem već i u međunarodnom prometu. Savremeni novac svoju funkcionalnu vrednost dobija svojim odnosom sa robama koje cirkulišu u prometu tako da se njegova kupovna snaga procenjuje po većoj ili manjoj masi roba i usluga koje se mogu dobiti za datu količinu novca. U prometu funkcionišu različite robe sa različitim cenama pa se taj odnos tj. kupovna snaga novca ne može meriti jednostavnim mehaničkim obimom količine novca i količine različitih roba, već odnosom količine novca i sume cena tih roba u nekom vremenskom periodu. Dovodeći u vezu raspoloživu količinu novca za nabavku takvih roba i usluga sa njihovom vrednošću ili sa troškovim života, može se dobiti funkcionalna vrednost tj. kupovna snaga današnjeg novca koja se javlja kao recipročna vrednost cena, odnosno troškova života.Veličina cene, odnosno kupovne snage novca zavisi od delovanja zakona vrednosti tj. zakona ponude i tražnje. Kod datih veličina robe i usluga (robnih fondova) na jednoj strani i kupovnih (novčanih) fondova na drugoj strani, dolazi do formiranja određenog odnosa između ova dva faktora, a taj odnos je određen cenama robnih fondova, odnosno kupovnom snagom novca. Kada se jednom stvoreni odnos između između kupovnih i robnih fondova na izvestan način poremeti onda nastaju poremećaji i u cenama, odnosno u kupovnoj snazi novca. Kao posledica toga, obavezno dolazi do porasta cena i pada kupovne snage novca ili do smanjenja cena i povećanja kupovne snage novca.Jedna ista novčana jedinica može u datom vremenu obaviti nekoliko puta svoju funkciju, pa otuda ne mora količina novca u opticaju biti jednaka vrednosti kupovnog fonda izraženog u novcu. Zbog toga je količina potrebnog novca u opticaju znatno manja. Pri tome, ona se smanjuje upravo onoliko puta koliko je puta ista novčana jedinica u datom vremenu obavila svoju funkciju. Broj koji pokazuje koliko je puta ista novčana jedinica obavila funkciju u određenom vremenu (obično jedna godina) naziva se brzina opticaja. Količina potrebnog novca (potreban opticaj) može se izračunati.

3.1. PORAST VREDNOSTI NOVCA – DEFLACIJA


Novac ima svoju vrednost u zemlji i inostranstvu. Vrednost novca u zemlji jeste njegova kupovna snaga, dok je vrednost novca u inostranstvu njegova intervalutarna vrednost. Obe vrednosti novca podložne su promenana, odnosno mogu rasti ili opadati. O porastu vrednosti novca govorimo onda kada raste njegova kupovna snaga tj. kada se sa istim brojem novčanih jedinica može kupiti više robe ili kada za kupovinu iste robe treba dati manji broj novčanih jedinica. Svaki porast vrednosti novca i to kako njegove vrednosti u zemlji tako i njegove vrednosti u inostranstvu naziva se apresijacija. Kada postoji apresijacija novca u zemlji govori se o povećanju njegove kupovne snage, a kada je apresijacija novca izražena u odnosu na inostranstvo, onda se govori o povećanju intervalutarne vrednosti novca, što najčešće dovodi do tzv. Revalvacije kao pravnog akta zakonodavne vlasti zemlje u smislu zvanične promene spoljne vrednosti novca. Međutim, jedan od najčešćih oblika porasta vrednosti novca tj. njegovne kupovne snage jeste deflacija. Deflacija predstavlja porast kupovne snage novca do kojeg dolazi usled poremećaja u odnosima robnih i novčanih fondova gdje su robni fondovi veći od novčanih. Deflacija se izražava u padu opšteg nivoa cena sa .....


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01:18 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Master rad - MR - Evropski sistem centralnih banaka i evropske integracije erik_bananamen 0 2,595 26-05-2011 12:07 AM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Finansijski sistem, banke i rizik Dzemala 0 1,942 29-03-2011 02:06 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Monetarno-kreditna politika Dzemala 0 2,092 09-10-2010 10:54 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Sistem za obradu transakcija mat.dipl5 0 1,950 09-09-2010 01:45 PM
zadnja poruka: mat.dipl5
  Sistem nacionalnih racuna - bih mat.dipl5 0 1,418 09-09-2010 01:43 PM
zadnja poruka: mat.dipl5

Skoči na forum: