Monetarna politika narodne banke srbije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,087
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Monetarna politika narodne banke srbije
Uloga1 Narodne banke Srbije određena je Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije koji je usvojen 2003. godine ("Službeni glasnk RS", br. 72/2003). Prema članu 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.
Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.
Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrđenih ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skupština, Narodna banka Srbije samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će biti preduzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta, ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, određuje režim kursa dinara, s tim što samostalno vodi politiku kursa dinara.
Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određeni su Statutom Narodne banke Srbije.

Monetarna politika
Narodna1 banka Srbije je javna institucija odgovorna za čuvanje vrednosti, odnosno kupovne snage novca.
Pošto3 je u prošloj godini uspela, uprkos prognozama, ne samo da zaustavi dalji rast inflacije, već i da značajno snizi rast cena na podnošljivih 6.6% Narodna banka Srbije za ovu godinu najavljuje mogućnost daljeg usporavanja inflacije.Ono što posebno zavređuje pažnju je činjenica da je u prvoj polovini prošle godine došlo do ubrzanja rasta cena koji nije obećavao ništa dobro, već naprotiv pojačanje inflatornih očekivanja i još veću nesigurnost kod ekonomskih aktera. Uočivši da dotadašnje mere monetarne politike ne daju rezultata, NBS je u očekivanju još veće ekspanzije javne potrošnje, zbog predstojećih izbora naravno, od septembra promenila glavne poluge monetarne politike, što je urodilo plodom. Rezultatom je i sam monetarni autoritet bio zadovoljan i krajem godine ublažio do tada preteranu monetarnu restrikciju.



Monetarna kretanja krajem 2006. i početkom ove godine


Tokom 2006. godine3 vođena je restriktivna monetarna politika, koja se oslanjala početkom godine uglavnom na povećanje stopa obavezne rezerve u težnji da izvrši sterilizaciju viškova novca i uzaustavi kreditnu ekspanziju banaka. Tokom trećeg tromesečja dodatna restriktivnost je obezbeđena realnom i nominalnom apresijacijom dinara, koja je doprinela stišavanju kreditne ekspanzije, ali posledično i usporavanju ekonomske aktivnosti. Tokom 2006. godine Narodna banka je vodeći restriktivnu monetarnu politiku povlačenje viška likvidnih sredstava vršila sve više se oslanjajući na operacije na otvorenom tržištu. Naime, krajem 2004. godine sterilizacije se sa 85% oslanjala na obaveznu rezervu, krajem 2005. sa čak 89%, da bi u drugoj polovini prošle godine napravljen preokret, a kraj godine povlačenje novca po osnovu obavezne rezerve završilo sa oko 2/3 učešća, prepuštajući kupoprodaji hartija od vrednosti sve veći udeo.

Monetarni agregati M1, M2 i M3 su u decembru prošle godine, što je sezonski uobičajena karakteristika, imali visok rast, dok je istovremeno godišnja stopa rasta
dinarskog primarnog novca M0 imala znatno usporeniji rast u odnosu na prethodni period. Veći rast monetarnog agregata M3 u decembru nego u prethodnim mesecima ostvaren je računajući rast deviznih depozita, ali i bez njih.

Kamatne stope su u decembru nastavile tendenciju pada koja je karakteristična u manjoj ili većoj meri od drugog kvartala prošle godine. U septembru 2006. godine Monetarni odbor NBS je utvrđujući novi okvir monetarne politike predvideo da kamatna stopa na dvonedeljne repo transakcije bude referentna kamatna stopa NBS i najvažniji instrument monetarne politike. Ova stopa je tom prilikom određena na 18% na godišnjem nivou, da bi tokom vremena bila korigovana naniže naporedo sa padom bazne inflacije, a decembarskim korekcijama je supostavljena na nivou od 15.3%.

Treba imati u vidu da na ukupnu stopu inflacije pored bazne, koja se dominantno utvrđuje na tržištu, utiču i dve grupe cena na malo – poljoprivrednih proizvoda i regulisanih cena. Postoji opasnost da ukupna inflacija premaši željeno i pored zadržavanja bazne inflacije u okvirima projektovane. Naime, kretanje cena poljoprivrednih proizvoda opredeljeno je prvenstveno njihovom ponudom, a ova hidrometeorološkim uslovima, a znatno manje ili gotovo nimalo merama ekonomske politike, posebno monetarne. Ono što je takođe nepovoljno je da i pored malog učešća u ukupnom indeksu cene poljoprivrednih proizvoda efektom ugledanja značajno utiču na ukupan rast cena. Opšta hidrometeorološka situacija prisutna od početka sezone (od jeseni i početka setve naovamo) nije nimalo povoljna, što bi odlučujuće uticalo ispod prosečne prinose u ovoj godini, pa time i na više od prosečnog rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Cene koje određuje država nose takođe određen rizik prekomernog (natprosečnog) rasta. Situacija iz 2005. godine najbolje ilustruje mogući negativan uticaj korekcija cena iz ovog segmenta, jer su one u toj godini dominantno delovale na ubrzanje opšteg rasta cena. Prošlogodišnje odlaganje korekcija cena komunalnih usluga, elektroenergije, prvenstveno zbog mogućih negativnih posledica na izborne rezultate, njihovo korigovanje na samom početku godine u Beogradu i to u visokom procentu rasta (preko 17%), bi moglo zbog efekta ugledanja nepovoljno da deluje i u ovom segmentu cena u tekućoj godini i time na ukupan rast cena.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:50 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Agrarna politika Dzemala 0 1,230 14-09-2011 09:15 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Etno turizam Srbije Dzemala 0 2,153 17-08-2011 07:03 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Politika - seminarski Dzemala 0 2,031 25-06-2011 11:25 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Posledice usklađivanja pojedinih aspekata zakonske regulative Srbije u oblasti automo profesorXXX 0 1,002 25-05-2011 04:23 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Konkurentnost u bankarskom sektoru Srbije profesorXXX 0 927 25-05-2011 09:42 AM
zadnja poruka: profesorXXX

Skoči na forum: