Monarhija 2

Monarhija se u istoriji, pravu, a posebno socijalnoj teoriji i političkoj filozofiji, veoma različito definiše . U ravni pravne nauke monarhija se vezuje za oblik vladavine u kome je poglavar države lice sa izuzetnim privilegijama koje ga stavljaju iznad običnih građana. Kako se tumači u marksistički opredeljenoj pravnoj nauci: "Te privilegije nisu u njegovoj vlasti, koju vrši kao državni organ, nego su vezane za njegovu ličnost, koju stavljaju u izvesnom smislu iznad zakona i prava uopšte. Naprotiv, u republikama državni poglavar je lice koje nema nikakve lične privilegije, nego samo viši ili niži stupanj vlasti. Da lične privilegije koje karakterišu monarha nemaju nikakve veze s obimom državne vlasti koju on vrši vidi se najbolje no tome što je moguće, i često je slučaj, da monarh ima mnogo manju vlast od predsednika republike, ali je ipak monarh, jer ima pomenute lične privilegije" .

Zapravo, temeljno određenje pojma monarhije uglavnom insistira na takvom političkom obliku u kome osnovnu vlast vrši jedan čovek, odnosno, reč je o "obliku vladavine u kome funkciju šefa odnosno poglavara vrši jedna ličnost koja ne podleže pravnoj odgovornosti i koja vrši svoju funkciju doživotno i no pravilu ta funkcija je nasledna" .

UVOD 1
1 Teorijski okviri monarhije 2
1.1 Ustavna monarhija 2
1.2 Apsolutna monarhija 3
2 Istorijat i pravni položaj monarhije u Srbiji 5
2.1 Pravni položaj Obrenovića i Karađorđevića 6
2.2 Pravni položaj krajem 19 veka 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14