Braca Van Ajk

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Grad Burž pri kraju XIV veka bio je veliki umetnički i intelektualni centar Evrope. U tom periodu odnosno u XV veku nastala je flamanska umetnost. Flamanska umetnost je u Parizu dobila uglađeniji i finiji karakter. Flandrija je na početku XV veka bila daleko ispred Italije u pogledu umetnosti. U to doba flamanska umetnost uveliko je bila osvojila Francusku i širila se po dolini Rajne.
Trgovinske i prijateljske veze prenele su tu umetnost s one strane Alpa. S druge strane, flamanski slikari su dolazili u Italiju, tako da se ovaj pokret iseljavanja produžio kroz ceo XV vek.
Flamanski slikari unosili su velike novine u pogledu stila, predmeta i tehnike.
Flamanski slikari su bili ti koji su dali podsticaj razvoju žanrova portreta i pejzaža. Flamanski umetnici, pod kontrolom lokalnih dvorova i crkve, bili lišeni slobodnog izbora tema, ali materijalno obezbeđeni.
Naročto su razvili slikarstvo uljanim bojama. Ima puno sličnosti između flamanskog slikarstva 15. veka i holandskog slikarstva 17. veka.
U oba slučaja, želja članova imućne, kultivisane i samouverene srednje klase za posedovanjem umetničkih dela sve više je rasla. Odazvali su se brojni slikari, ali skoro nijedan vajar. Obe škole usvojile su prepoznatljiv realistički stil prikazujući najsitnije detalje sa velikom pažnjom. Međutim, flamanska i holanska umetnost nije isto. Pod pojmom "holandska" umetnost danas se s pravom može označiti samo likovno stvaranje nakon sticanja samostalnosti Holandija u 17. veku kada dolazi do jasne diferencijacije između umetnosti severnih i južnih provincija.
Među značajnim flamanskim slikarima toga veka ističu se:
- Jan Brojgel Mlađi
- Piter Brojgel Stariji
- Rohir Van der Vejden
- Hans Memling
- Piter Nefs Stariji
- Piter Paul Rubens
- Hugo Van der Hus i dr.
Međutim, flamansko slikarstvo XV veka dostiglo je svoj vrhunac u delima braće Van Ajk odnosno Huberta i Jana Van Ajka.
Predmet ovog rada u nastavku biće, braća Van Ajk, odnosno umetnost braće Van Ajk.

Braća Van Ajk

Braća Hubert i Jan Van Ajk su živeli i radili u XV veku u gradu Ganu, u Francuskoj. Opšte je mišljenje da su braća Van Ajk, pronašli slikanje masnom bojom, tehniku koja je već postojala ali nesumnjivo je da su braća Van Ajk usavršili ovu tehniku kao i sikative i uspeli da svojim bojama daju sasvim nove efekte intenzivnosti. Postoje određena dela koja se čas pripisuju Hubertu Van Ajku a čas Janu Van Ajku, mada postoji da činjenica da je to tako jer su oni zajedno radili na mnogim delima. Jedno njihova zajedničko delo jeste triptih Gentski oltar, mada postoji i više naziva za ovo njihovo zajedničko delo kao što su Sveti Bavon, Obožavanje Agneca i dr. Delo Gentski oltar koje su zajednički radili braća Van Ajk je rastureno po Ganu, Briselu i Berlinu. Teško je odrediti šta je na ovoj slici delo jednog a šta drugog brata, čak po nekim autorima, Jan Van Ajk uradio je samo dva portreta ktitora a ostalo Hubert Van Ajk. Braća Van Ajk, imali su svoje prethodnike i takmace. Očevidno je da njihova umetnost ne proističe iz umetnosti braće Limburga; to su istovremeno dve pojave dva srodna stila, jednog čisto flamanskog ili još bolje holandskog i to je stil braće Van Ajk.
Flamanska umetnost je zahvaljujući braći Van Ajk dostigla svoj vrhunac odnosno smatra se da je ova umetnost dostigla vrhunac zahvaljujući radovima braće Van Ajk.
Za dvadeset godina, ljudski duh u obličju ta dva čoveka, našao je na putevima slikarstva:
- najidealniji izraz za svoja verovanja,
- najosobeniji izraz za fizionomiju svoga lika,
- ne najplemenitije ali prvo i tačno umetničko ovaploćenje oblika ljudskog tela,
- prvu sliku neba, vazduha, sela i polja, odeće i spoljnjeg bogatstva koje je naslikana vernim bojama.
Braća Van Ajk stvorili su:
- živu umetnost,
- izumeli i usavršili njenu tehniku,
- utvrdili njen jezik i
- proizveli dela neprocenjive vrednosti.
Njihova dela se nalaze u:
- muzeju Luvr
- muzeju u Torinu
- Gustava od Rotšilda.
Za vreme svog bavljenja u Hagu , oba brata, Hubert i Jan Van Ajk, su vaspitavali nekoliko učenika:
- jedan od tih je možda, Albert Van Auvater, autor remek dela Lazarevo vaskrsnuće koje se nalazi u muzeju u Berlinu
- Dirik Bauts, autor dela Presuda cara Otona koja se nalazi u Briselu.