Mobing - organizaciono ponašanje

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Od samog nastanka sveta i civilizcije, javlja se i potreba čoveka da zivi i radi u zajednici. Svaki čovek je društveno biće, što znači da ima potrebu da pripada nekoj grupi. Prva grupa kojoj čovek pripada je porodica. Kasnije, sa odrastanjem, zajednica kojoj pripada sem porodice je i škola, neka sekcija, sportski klub, pa i preduzeće u kome radi.

Često se kaže da su kolege sa posla druga porodica, jer se na poslu provodi trećina jednog radnog dana. Kada se ne bi ostvarila neka bliskost među kolegama, radna atmosfera bi bila nepodnošljiva. Osećaj pripadnosti nekoj grupi, pa i stvaranje određene doze bliskosti je normalna pojava., jer nijedan čovek ne može da živi sam. U poslovnom svetu se nijedan posao ne može završiti bez ljudi (često se kaše „kad imaš ljude imaš sve“). Kada nema ko da proda i nema ko da kupi, sam kvalitet proizvoda je beznačajan.

Međutim, svaki čovek je po pripodi drugačiji, što je često uzrok, konflikata i sukoba ne samo u preduzeću, već i u životu van njega. To je deo svakodnevnice svakog ljudskog bića. U tim slučajevima treba naći kompromisno rešenje. Tolerancija igra vašnu ulogu u međuljudskim odnosima. Sukob se javlja kada nečije ponašanje ne može da se toleriše. Sve do tada dvoje ili više ljudi mogu da funkcionišu.

Nosioci sukoba mogu biti pojedinci, grupe ili organizacije. U organizaciji se javljaju horizontalni (na istom organizacionom nivou) i vertikalni konflikti (na različitim organizacionim i hijerarhijskim nivoima).

U društvu, a samim tim i u preduzeću se sve češće javlja zlostavljanje, maltretiranje, ponižavanje i sl. To je pojava koja postoji od kada je sveta i veka , ali se o njoj tek skoro počelo javno i otvoreno pričati. Najpogodnija žrtva je pojedinac, a grupa se javlja kao žrtvenik. Važno je napomenuti da i pojedinac može uzeti ulogu zlostavljača, što je i najčešća pojava.

O tome se malo govori, jer zrtve iz mnogih razloga ne žele da o tome javno pričaju. Jedan od razloga je želja da se sačuva posao bez obzira na sve, jer živimo u takvom društvu gde je, mogu slobodno da kažem, posao privilegija. Sve je veće nezaposlenost, kupovna moć je mala, a potrebe su sve veće. U takvim uslovima zaposleni će trperi sve. Ali do kog stepena je neko spreman da trpi?

Pošto je to postala svakodnevna pojava dobila je i naziv i definiciju. Ta pojava se naziva moging i sve je popularnija tema mnogih istraživanja, televizijskih emisija, predavanja i sl. Kao takva ima vrste, posledice, i može se smatrati „bolešću“ jedne organizacije.

U daljem radu su objašnjene sve karakteristike, vrste, posledice, kao i mogući načini sprečavanja mobinga.

1. Pojam mobinga

Proučavanje mobing-ponašanja počelo je 1980-ih godina, a započeo ga je Hajnc Lojman. Naziv je stvoren od engleskog glagola „to mob“, što znači nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga, a stvoren je prema istraživanjima Konrada Lorenca koji je opisao ponašanje nekih životinja koje se udruže protiv jednog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, a ponekad ga dovode i do smrti. U engleskom govornom području često se koristi i izraz balung ( bullung ) koji se odnosi uglavnom na slično nasilje u školi.

Pre svega treba dati jasnu definiciju mobinga.
Mobing je specifičan oblik ponašanja na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa osoba psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

Mobing je teoretski i praktično emocionalni teror grupe nad jedinkom. Ovakav vid nasilja najčešće se sreće u profesionalnom okruženju i svakoj drugoj situaciji u kojoj postoji osećaj pripadnosti grupi (politička, interesna, šira socijalna i sl.) bez obzira na obrazovni, profesionalno-stručni ili bilo koji drugi profil i po pravilu se odražava na sve aspekte ovako ugrožene jedinke. U mobingu obično nema fizičkog napada ili je veoma retka pojava, ali psihičkog maltretiranja ima dosta.

U firmama, jedan od tipičnih primera mobinga bio bi da neku ženu (žene su češće žrtve mobinga nego muškarci) šef tera ne samo da obavi svoj posao, nego i da njemu kuva kafu (a nije kafekuvarica), obavlja za njega razne privatne poslove i plus je pred svima vređa, omalovažava i ponižava. Mober može biti jedna osoba, ali to može biti i više njih (tu ženu mogli bi da maltretiraju i šef i drugi zaposleni iz firme).

Faktor vreme

Mobing je neophodno održati u životu u pravilnim vremenskim intervalima, da bi on imao željenog razornog efekta na žrtvu: ili se pojavljuje veoma frekventno (više izvora kroz sve raspoložive posrednike u kratkom vremenu) prihvata, ponavlja i koristi jednu te istu konstrukciju koja doprinosi sve gorem statusu žrtve ili u dužem vremenskom periodu (konstantno podgrevanje jedne te iste ideje) onoliko dugom koliko je potrebno da žrtva više ne pokazuje nikakve znake volje za opstankom.

Za mobing je takođe dovoljna i potrebna samo jedna jedinka koja će istrajati u razaranju svoje žrtve, čak i onda kada grupa posustane ili se zabavi drugim stvarima. Ona će tada, takoće u pravilnim vremenskim intervalima, a svakako u pravilnosti određenoj potrebnoj situaciji, nastaviti svoju produkciju terora nad žrtvom.

1.1. Vrste mobinga

Javljaju se sledeće vrste mobinga:
1.Uspravni mobing - Kada predpostavljeni zlostavlja jednog podredjenog radnika, jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobing ili bosing (bossing)) ili jedna grupa radnika (podredjenih) zlostavlja jednog predpostvljenog (što se događa u 5% slučajeva)

2. Vodoravni mobing - Javlja se između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugoženosti, ljubomora i zavist mogu potstaknuti želju da se elimiše neki kolega (do skorašnji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri ili u čitavoj grupi radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, može izabrati jednog radnika “žrtvu“ na kojin će dokazati da su snažni i sposobniji.
Prema istraživanjima 55% je uspravni, a 45% vodoravni mobing.

1.1.1. Bossing

"Bossing" - jedna od vrsta vertikalnog mobinga - prisutan je u velikom procentu na našim prostorima. Nakon privatizacije u mnogim preduzećima bilo je odmah jasno da postoji višak radne snage i da je potrebna reorganizacija i modernizacija. Novi vlasnici nisu želeli, a niti imali sredstava za potrebna ulaganja. Njihov je jedini cilj bio što veći profit u što kraćem vremenu. Odgovorne su osobe ovlaštene da koriste sva sredstva da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Vređanje, kritikovanje radnika, preopterećenost radnim zadacima, odbijanje slobodnih dana ili godišnjih odmora su crna svakodnevnica svih onih koji u teškim ekonomskim uslovima, ne mogu da napuste jedino moguće radno mesto, pogotovo ako govorimo o sredinama gde je velika nezaposlenost.

1.1.2. Seksualno uznemiravanje

Seksualno nasilje je opšti naziv za brojne oblike seksualnog zlostavljanja, za koje je karakteristično da se odvijaju bez dobrovoljnog pristanka, odnosno da su iznuđeni primenom sile, pretnjama ili zloupotrebom pozicije moći. Uznemiravanje obuhvata dobacivanje i vulgarne komentare, seksističke viceve i šale na radnom mestu, ali i ucene koje podrazumevaju prisilu da se izvrše određene seksualne radnje, u cilju ostanka na poslu, napredovanja, itd. Neretko, događaju se i silovanja. Međutim, seksualno nasilje ne uključuje nužno fizički kontakt, ali ženu uvek dovodi u neugodnu situaciju, ponižavajući je i izazivajući osećaj srama i krivice.