Mobing - Istrazivanje

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Fenomen mobinga je postao mnogo popularan u mas-mediji, svakodnevnom govoru, i naučnoj literaturi. U skorijim dekadama prošloga veka, sistematičko istraživanje problema mobinga na radnom mestu su se pojačala.

Najčešće, one se odnose na istraživanje koje je sproveo Henz Lezmann, koji je precizno definisao termin, determinisao osnovne osobine, faze i posledice mobinga, i takođe je osnovao kliniku za davanje podrške žrtvama mobinga. Dalje istraživanje problema rezultiralo je u ogromnom broju studija u vezi sa prevazilaženjem fenomena, grupe rizika, motive i konačne ciljeve mobinga. Višedisciplionarski pristup problemu ohrabrio je razvoje programa pomoći i podršci žrtvama, takođe i broj regulacionih sankcionisanja mobinga na radnom mestu su uvedena....

Teorijsko razmatranje problema mobinga

Mobing je psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od jednog ili više ljudi, uglavnom prema jednom, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtvi. Ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve s mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Vrlo su brojni načini psiho-terora. Uz osnovnu podelu na takozvani vertikalni (nadređeni prema podređenim radnicima) i horizontalni mobing, koji je češći (radnik prema radniku iste ili slične kategorije): nadređeni ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično; napada se lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje....

SADRŽAJ

Rezime 3
1 UVOD 4
1.1 Teorijsko razmatranje problema mobinga 4
1.1 Hronologija razvoja teorije o mobingu 4
1.2 Vrste mobinga, vrste napada, faze mobinga i zdravstvene smetnje i simptomi 6
1.2.1 Vertikalni mobing 6
1.2.2 Bossing 7
1.2.3 Seksualno uznemiravanje 7
1.2.4 Horizontalni mobing 8
1.3 Kako dolazi do razvoja mobinga? 11
1.4 Žrtve mobinga 13
1.5 Mober 16
1.6 Posledice izazvane mobingom 16
2 PREDMET, PROBLEM I CILJ ISTRAŽIVANJA 17
3 HIPOTEZE 18
4 METODOLIGIJA ISTRAŽIVANJA 18
4.1 Uzorak ispitanika 18
4.2 Uzorak varijabli 18
4.2.1 Polna podela 19
4.2.2 Podela prema stručnoj spremi 19
4.2.3 Starosna podela 19
4.3 Metode istraživanja i instrumenti za prikupljanje podataka 19
4.4 Tok istraživanja 20
5 REZULTATI 20
5.1 Rezultati na celoj grupi ispitanika 20
6 DISKUSIJA 28
7 LITERATURA 31
7.1 Web izvori 31
8 PRILOZI 31
8.1 Korišćeni upitnik 31