Katari u Italiji

Katari su postali istaknuti u Langdoku nekih pedeset godina ranije, i početkom 13. veka bili su praktično preovlađujuća vera u Langdoku. Za razliku od većine katoličkog sveštenstva tog doba, katari su bili upadljivo puni vrlina, živeći život apostolskog siromaštva i jednostavnosti. I samo to bi bilo dovoljno da tu grupu obeleži kao jeretike, kao što se dogodilo sa grupom iz Liona, valdenzijanima. Ali, ono što je katare odvajilo od valdenzijana, bila je njihova vera ne u jednog boga, već u dva. Prema katarskoj teologiji, postoje dva večna principa, dobro i zlo, a svet je u vlasti onog drugog. Oni su bili takođe nepomirljivo neprijateljski nastrojeni prema rimskoj crkvi, koju su žestoko prozivali kao Sataninu crkvu.
Ali, spoj politike i jeresi bio je zapaljiv, pa je papa Inoćentije III (1198-1216) video dovoljno osnova da pozo ve na krstaški rat.

Zapad je pokretao krstaške pohode još od 1095. sa različitim stepenima uspeha, ali svi su oni bili upereni protiv muslimana. Ali, za Inoćentijevog papstva, to je počelo da se menja. Ni Četvrti krstaški rat, pokrenut 1202, nije slutio na dobro za jeretike i plemstvo Langdoka: iako su učesnici Četvrtog krstaškog pohoda nameravali u Svetu Zemlju, poprilično su promašili cilj i u proleće 1204. opljačkali bratski hrišćanski grad Konstantinopolj. Pohod koji je sazvan protiv katara bio je drugačiji: bio je to prvi krstaški rat koji bi se vodio na Zapadu, protiv sopstvenih sunarodnika. Arnold Amori je sazvao sastanak svojih generala. Bilo je jasno da se jeretici neće predati bez borbe. Tokom sastanka, izbila je svađa između krstaša i grupe na zidinama grada. Razmenjene su uvrede. Hitro su branioci otvorili kapiju i mala grupa ljudi iz Bezijea izletela je napolje da nauči krstaše lepom ponašanju. Oni su se brzo obračunali sa severnjacima, ali se vest da je kapija otvorena brzo proširila. Krstaši su nahrupili u grad. Vest je stigla do Arnolda Amorija. U nastalom krvoproliću „hrišćanske klanice“, bilo je iskasapljeno između petnaest i dvadeset hiljada nedužnih ljudi. Nisu bili pošteđeni ni žene ni deca koji su potražili utočište u katedrali Sen Nazer: katedrala je zapaljena, a svi koji su uhvaćeni u bekstvu su posečeni. Ali, za razliku od Četvrtog krstaškog rata, on se izmakao kontroli od samog početka. Zverstva u Bezijeu su potvrdila svim katarima njihovo uverenje da su samo oni Božiji izabranici, a da je svet zaista zao.

UVOD 3
1 Katari u Italiji 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7