Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
MORAL KAO DRUŠTVENA POJAVA
Moral je složena, višedimenzionalna pojava, a ta složenost podrazumeva suštinsku različitost elemenata i njegov sastav.On je duhovna,kulturna pojava čiji okvir čini sistem iskaza ideja o ponašanju ljudi pa zato njega i proučavaju duhovne i kulturne nauke. To je duhovna pojava i relativno čvrst sistem normi,koje se izražavaju moralnim svojstvima:reči,znaci.Njegova suština i zadatak je da se tačno utvrdi šta moral sadrži,odnosno šta to treba čovek da čini da bi bilo dobro.Moral je i psihološka pojava,pa imamo i nauku-psihologija morala.Nauka je idividualna,pa se kaže da je moral sistem normi vezan za ljudsku psihu. To jeste i svaka druga duhovna pojava.Moral bi trebao da se izrazi kao društvena pojava,a delovanje tih ponašanja u društvenim procesima je veoma važno.Ono se takodje razvija i zato je predmet ’’Istorija’’mali jer proučava epohu razvoja.Postoji nauka etika kao posebna filozofska disciplina koja proučava moral,njegove vrednosti i poreklo.Kad smo rekli da je moral višedimenzionalan znači da mu se pristupa sa različitih stanovišta,različiti autori ga različito definišu.Mi ćemo ukazati na to da je moral skup propisanih društvenih normi koje su definisane unutrašnjom specifičnošću,koje svaki subjekt primenjuje na sebi da ne bi učinio moralne prekršaje.Skupovi normi u ponašanju ljudi izgradjivani su na temeljima zajednice ljudi na osnovnom pitanju ’’Šta je dobro,a šta loše’’?Znači,ono što je takvo da se prema njemu zajednica identifikuje,šta je čoveka dostojno,a šta ne.Moral se odredjuje i kao oblik ljudske prakse, tj.ponašanje čoveka prema drugima i prema samom sebi.Moral se manifestuje i u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja,kao i pozitivnim i negativnim vrednostima.Moral spada u opštu društvenu,čovekovu sposobnost da čovek upozna sam sebe i svet.Naravno,tom spoznajom čovek pokušava da svet u kome živi menja,oblikuje sebi prema zahtevima i td.,to je ljudska praksa.Pojam morala u svakom odredjenju mora sadržavati i njegovu suštinu društvene pojave,jer samo tako se on može kreirati i menjati.Postoji opšta saglasnost da moral predstavlja skup moralnih normi koje odredjuju čovekovo ponašanje u društvu. Kao skup pravila ponašanja moral se zasniva na normama o dobru i zlu,a manifestuje se uglavnom u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka.U sociološkom odredjivanju morala i suštine,polazi se od stanovišta uslovljavanja morala.Ako polazimo od toga da moral nije ni biološka ni božanska pojava,i ne postoji van vremena i prostora,a da je njegov nosilac čovek koji se vezuje za društvo,sociologija morala u tom slučaju shvata taj moral. To je sociološka strana morala sagledana u opštem slučaju. To je skup običaja,predanja koje poseduje društvo u kojima se takodje fiksiraju medjusobni odnosi,bilo izmedju pojedinaca,grupe i obratno.Uvek se uzima prvo merilo,dobro i zlo.Ako podjemo od ovakvog shvatanja morala,znači da je moral skup normi koje postoje u društvu i da ga nema van društva i društvenih grupa,sledi zaključak da je moral star onoliko koliko je staro i društvo.Iz toga proizilazi da moral predstavlja oblik čovekovog praktičnog odnosa prema svetu,ljudima i samom sebi.Moral se iskazuje vrednostima i procenjivanjem sveukupnih ljudskih ponašanja,tako da se ona procenjuju tako da se jedna odobravaju,a druga ponašanja osudjuju. Ako se odnosi na različitim stupnjevima društvenog razvoja razlikuju,onda se i moral u njima razlikuje.Sopstveni moral ima svaka klasa,porodica i profesija.Moral je predmet proučavanja mnogih nauka pa i sociologije. Moral ustvari treba shvatiti kao društveni proces,a on je duhovna pojava u vidu normi i skupa značenja,a u psihičkom smislu je skup psihičkih procesa,mišljenja,osećanja.I psihologija se bavi moralom...
S A D R Ž A J
1. UVOD 3
1.1 MORAL KAO DRUŠTVENA POJAVA 3
1.2 POREKLO MORALA 4
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE MORALA 5
2. Tipovi morala 7
3. ZAKLJUČAK 11
4. LITERATURA 12
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
